Čarobnjaci prosvete: Srđan nije želeo da bude nastavnik – a onda je probao i „zarazio se“

Autor:  Ljubica Krstić, Noizz

Srđan Plavšić svakog dana radi sa mladim, nadarenim kreativcima i, pored toga što ih uči zanatu, trudi se i da ih nauči da se ljudi rađaju, a čovek se postaje. Kako kaže, život je ili igra, ili nije život i u skladu sa time sa đacima iz Srednje stručne škole za mašinstvo i umetničke zanate „Tehnoart“ stalno pronalazi nove, zabavne i kreativne načine za prenošenje znanja.

Srđan, koji je po zvanju master grafičkog dizajna, od 2004. godine predaje praktični rad na smeru računarske grafike i ono što radi sa đacima spada u domen klasičnog crtanja, grafičkog dizajna i animacije. Iako danas uživa u svom poslu, a i đaci u radu sa njim, naš današnji čarobnjak prosvete ne krije da nije oduvek želeo time da se bavi.

„Moram da priznam da nikada nisam imao želju da radim u prosveti. Prijateljica me je pozvala da je zamenim na dve nedelje i prosto sam se zarazio. Mladi ljudi su me fascinirali svojom otvorenošću, iskrenošću i osećajem za pravdu. Đake posmatram kao najuticajniji resurs koji Srbija i planeta Zemlja poseduju. Oni su naša sadašnjost i budućnost i svako angažovanje oko njih je dobrodošlo. Ono što se ja trudim da im prenesem je osećanje lične odgovornosti prema samom sebi. Kao društvo mi imamo skoro apsolutni konsenzus da nam je za sve kriv neko drugi. Upravo iz tog razloga naša moć kao pojedinaca i kao društva u celini da bilo šta uradimo kako treba je vrlo ograničena. Ako prihvatimo odgovornost za same sebe automatski nam se vraća moć da nešto zapravo i učinimo kako treba“, kaže nastavnik.

Plavšić je tokom svoje karijere u prosveti uvek gledao da đacima prenese znanje i motiviše ih na što zanimljiviji i korisniji način, a neke od aktivnosti u kojima su učestvovali su: kompanija u okviru Junior Achievement, kratki film „Moderna bajka o Snežani“ prikazan na Green Screen fest-u, više nagrada za crtež, sliku, fotografiju na lokalnim konkursima, izrada logotipa za Nordeus Hackaton, udruženje građana „Kvartum“, saradnja sa Balkan’s lets get up forumom, direktno upoznavanje učenika sa profesionalcima iz struke kao što su Slavimir Sojanović Futro, Boban Savić Geto, grafiti umetnica TKV, dizajnerski tandem Braća burazeri, umetnički direktor kreativnog centra Dušan Pavlić…

U skladu sa njegovom devizom „ljudi se rađaju, a čovek se postaje“, Srđan se uvek trudi da uvede inovacije u nastavu, pa tako za četiri godine u srednjoj školi svaki njegov učenik napravi svoj portfolio na internetu i svoj lični sajt. Takođe se trudi da ih informiše o načinu funkcionisanja intereta, o mogućnostima i realnim opasnostima istog. Uz to, pruža podršku đacima da za svoj poziv u životu izaberu ono što osećaju kao svoje, a ne ono na šta ih usmerava okruženje. Kako kaže, jedino što smatra da je važno da učenici zapamte je da biti odrastao znači postati funkcionalan roditelj samom sebi.

„Kroz više od 15 godina prakse primetio sam da jedan broj roditelja ne da ne podržava svoju decu, nego čak naprotiv – ima vrlo negativan stav prema njima. Moj stav je da nema loše dece – samo nesvesnih roditelja. Mi roditelji smo stariji, moćniji, i samim tim naša je odgovornost i moć daleko veća. Kada bih trebao da sažmem sve ovo u jednu rečenicu ona bi glasila: Roditelji pobrinite se za sebe, pa će i deca biti u redu. Takođe sam primetio da se đaci „pogube“ posle izlaska iz škole. Tokom školovanja postoji nekakav okvir kome se đaci odupiru, ali se na njega i oslanjaju. Sa završetkom škole nemaju više čemu da pružaju otpor, ali nemaju ni na šta da se oslone. Iz tog razloga sam sa grupom bivših đaka osnovao udruženje „Kvartum“ koje kroz radionice kreativnog tipa osnažuje mlade ljude putem neposrednog iskustva. Konkretno na radionicama učesnici prema sopstvenoj ideji izrađuju bedževe, čestitke, bukmarkere, printove na majicama, cegerima i to bez obzira na prethodno obrazovanje ili crtačko iskustvo. Do sada je kroz ove radionice prošlo više od 300 mladih ljudi, a imamo i veliki broj ‘povratnika'“, ističe on.

Srđanovo lično ubeđenje je da smo svi kreativni, ali nemamo svi prilike i hrabrosti da to i manifestujemo. A život je kreativni proces, i ako nemamo hrabrosti da se igramo, živimo u žalosti i muci.

„Konačno – život je ili igra, ili nije život“, poručuje on.

Izvor: Noizz.rs