Ovaj članak predstavlja na jednom mestu strategije koje, na osnovu rezultata naučnih studija, obično predlažem, i nadam se da će biti od pomoći i deci i roditeljima.
Od školskog pribora i rančeva do računara i uređenja prostora za učenje, pripreme za povratak u školske klupe često zahtevaju pažljivo planiranje budžeta.
Budući da je bio neko ko je uvek na prvo mesto stavljao mir, iznad svih političkih i ideoloških sukoba, Gandi je smatrao da se obrazovanje ne iscrpljuje u opismenjavanju, već u razvoju celovitog bića detetovog:
U nižim razredima u školi na Novom Zelandu nema ocena. Čuo sam dosta zabrinutih roditelja koji su došli iz drugih zemalja koji su pokazali bojazan kako na ovaj način deca neće ništa naučiti, ali su se na kraju uverili kako stvar funkcioniše
Odveli ste dete u školu. Poželeli mu uspešan dan i otišli bezbrižni na posao jer ako bi deca negde trebalo da budu bezbedna, onda je to u školi, zar ne?
Švedske škole sve više se okreću učenju na otvorenom, jer se veruje da je nastava u prirodi pravi način da deca povezuju naučeno kroz praktična iskustva.
Raznovrsna praksa u svetu pokazuje da se roditelji sve više i sve glasnije pitaju šta je cilj obrazovanja, ko i kuda želi odvesti njihovu decu. Međutim, trebalo bi se zapitati i koje kompetencije oni sami imaju da donose odluke u vezi s tim?
Poslednjih dana roditelji mi, nezadovoljni ponekom slabijom ocenom svog deteta, često govore: „Kod kuće je sve znao”, „Kod kuće piše kao violina” i „Kod kuće sabira i oduzima gotovo napamet”...
