Poslednjih dana roditelji mi, nezadovoljni ponekom slabijom ocenom svog deteta, često govore: „Kod kuće je sve znao”, „Kod kuće piše kao violina” i „Kod kuće sabira i oduzima gotovo napamet”…
Nije isto brinuti o jednom detetu ili o njih dvadeset troje.
U mom su razredu ima 23 učenika. Dvadeset tri glavice. Plavokosi, smeđokosi, dugokosi ili kratko ošišani, smeđooki ili sjajnih zelenih očiju, svi su oni moji dragi mališani.
Ponekad mi je to teže objasniti roditeljima nego učenicima. Ove sam školske godine već nakon dva dana znala ime svakoga od njih (i sama sam bila prijatno iznenađena time), a već početkom oktobra postali smo pravi tim.
Kada dolaze na individualne razgovore, roditelje najviše zanima kako se njihovo dete snalazi u razredu, što radi…
Otprilike sredinom nastavne godine u prvom razredu počinju i primedbe:
■ „Niste primetili da dete A gura moje dete”
■ „Dete B govori ružne reči i ne želim da moje dete sedi s njim”…
Kad čujem takve primedbe, polako zauzimam obrambeni stav ili preispitujem situaciju. Poslednjih dana roditelji mi, nezadovoljni ponekom slabijom ocenom svog deteta, često govore:
■ „Kod kuće je sve znao”
■ „Kod kuće piše kao violina”
■ „Kod kuće sabira i oduzima gotovo napamet” itd.
Roditelji počinju sumnjati u moje kriterijume za ocenjivanje, moje doživljavanje učenika, traže skrivene motive za to što sam njihovo dete upozorila zbog nečega… Nedavno sam, čak, primetila jednog roditelja kako hoda levo-desno ispred našeg prozora i zaviruje u učionicu kao da nešto važno krijemo unutar svoja četiri zida. Otvorila sam prozor i pozvala ga da uđe u učionicu, ali je ostao ispred učionice gledajući u naše prozore.
A što mi to krijemo unutar svoje učionice? Što to učiteljica čini da je pojedini učenik drugačiji u školi nego kod kuće? Koje pogrešno dugme pritisnem pa mi učenik ne pokazuje znanje koje, prema rečima roditelja, pokazuje kod kuće?
Ima dana kada taj učenik provede više vremena sa mnom nego s roditeljima, i u razredu je okružen vršnjacima koji, kao i on, imaju određene potrebe. Kad je u razredu, svaki učenik treba da sačeka red da nešto kaže, treba da zna pravila ponašanja u zajednici i da sačeka svojih pet minuta. Ako učenik ta pravila nije naučio u svojoj porodici, svi imamo problem.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Dirljivo pismo zahvalnosti pisca Albera Kamija svom nastavniku
Jedan od najlepših primera takve zahvalnosti dolazi iz pera francuskog pisca, filozofa i novinara Albera Kamija (1913-1960). Kada je Kami bio beba, otac mu je poginuo na bojištu u Prvom...
Zadatak za kineske osnovce hit na društvenim mrežama
Na društvenim mrežama je postao hit matematički zadatak za učenike osnovne škole u Kini. Video je objavio YouTube kanal MindYourDecisions. U zadatku se traži da se izračuna visina stola ako...
Faktor iznenađenja: Pomoć oko izbora srednje škole
Dragi čitaoci, započeli smo novu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute,...
Ono što ova učiteljica govori o igri može da promeni budućnost vašeg deteta
„Učenje i školovanje nisu isto“ i današnja deca rade više stvari a manje nauče. Postoje roditelji i nastavnici koji se slažu da je veliki pritisak na deci i da moraju...
Nema komentara.