Poslednjih dana roditelji mi, nezadovoljni ponekom slabijom ocenom svog deteta, često govore: „Kod kuće je sve znao”, „Kod kuće piše kao violina” i „Kod kuće sabira i oduzima gotovo napamet”…
Nije isto brinuti o jednom detetu ili o njih dvadeset troje.
U mom su razredu ima 23 učenika. Dvadeset tri glavice. Plavokosi, smeđokosi, dugokosi ili kratko ošišani, smeđooki ili sjajnih zelenih očiju, svi su oni moji dragi mališani.
Ponekad mi je to teže objasniti roditeljima nego učenicima. Ove sam školske godine već nakon dva dana znala ime svakoga od njih (i sama sam bila prijatno iznenađena time), a već početkom oktobra postali smo pravi tim.
Kada dolaze na individualne razgovore, roditelje najviše zanima kako se njihovo dete snalazi u razredu, što radi…
Otprilike sredinom nastavne godine u prvom razredu počinju i primedbe:
■ „Niste primetili da dete A gura moje dete”
■ „Dete B govori ružne reči i ne želim da moje dete sedi s njim”…
Kad čujem takve primedbe, polako zauzimam obrambeni stav ili preispitujem situaciju. Poslednjih dana roditelji mi, nezadovoljni ponekom slabijom ocenom svog deteta, često govore:
■ „Kod kuće je sve znao”
■ „Kod kuće piše kao violina”
■ „Kod kuće sabira i oduzima gotovo napamet” itd.
Roditelji počinju sumnjati u moje kriterijume za ocenjivanje, moje doživljavanje učenika, traže skrivene motive za to što sam njihovo dete upozorila zbog nečega… Nedavno sam, čak, primetila jednog roditelja kako hoda levo-desno ispred našeg prozora i zaviruje u učionicu kao da nešto važno krijemo unutar svoja četiri zida. Otvorila sam prozor i pozvala ga da uđe u učionicu, ali je ostao ispred učionice gledajući u naše prozore.
A što mi to krijemo unutar svoje učionice? Što to učiteljica čini da je pojedini učenik drugačiji u školi nego kod kuće? Koje pogrešno dugme pritisnem pa mi učenik ne pokazuje znanje koje, prema rečima roditelja, pokazuje kod kuće?
Ima dana kada taj učenik provede više vremena sa mnom nego s roditeljima, i u razredu je okružen vršnjacima koji, kao i on, imaju određene potrebe. Kad je u razredu, svaki učenik treba da sačeka red da nešto kaže, treba da zna pravila ponašanja u zajednici i da sačeka svojih pet minuta. Ako učenik ta pravila nije naučio u svojoj porodici, svi imamo problem.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Školske Vajber grupe – ko sme, neka se uključi!
Ding-ding! Ding-ding! Ding-ding! Ding-ding! Ljubomir je sanjao da mu neko zvoni na vrata, i kad je u snu krenuo da otvori, probudio se. „Ko je?“ upita ga Dragana zatvorenih očiju....
Dopis direktorima: Kako će izgledati ocenjivanje đaka i zaključivanje ocena
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poslalo je danas direktorima osnovnih škola sa detaljnim uputstvom za organizaciju vaspitno-obrazovnog rada u narednom periodu. Kako stoji u dopisu, evidencija vaspitno-obrazovnog rada ostvaruje...
Ministar Ružić izneo nove podatke o broju zaraženih u obrazovnom sistemu
Ministar Branko Ružić izneo je, tokom gostovanja na RTS-u, podatke o broju zaraženih učenika i zaposlenih u prosvetnom sistemu, dodajući da podaci dolaze iz Instituta za javno zdravlje “Batut”. Branko...
Svi problemi onlajn nastave u Srbiji
Iako je neposredna nastava najbolji oblik nastave, a nastava na daljinu dobra dopuna klasične nastave, školski sistem u Srbiji ipak funkcioniše, ocenila je gostujući u Jutarnjem programu Milenija Simić Miladinović,...
Nema komentara.