Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Deca skakuću po bari praveći mehuriće duvajući u slamčice, i sve to pod nadzorom vaspitača koji im pruža priliku da ostvare svoje ideje i razvijaju maštu.
Mnogi se od ranog jutra oseđaju iscrpljeno i nervozno, što često dovodi do konflikta sa ukućanima. Pročitajte kako je jedna mama uspela da izađe na kraj sa ovakvim ponašanjem i da dovede jutarnju rutinu porodice u potpun sklad i mir.
Svaki roditelj želi da je njegovo dete sigurno u sebe, sposobno da se snađe u svakodnevnim situacijama i spremno da preuzme odgovornost za svoje postupke. Međutim, samostalnost se često doživljava kao poželjna osobina koja se “podrazumeva” ili kao nešto što će dete razviti samo od sebe.
