Istraživanja pokazuju da očekivanja mogu pozitivno uticati na dete samo ako su usklađena sa njegovim sposobnostima i interesovanjima. U suprotnom, postaju opterećenje i pritisak koji utiče na celokupan razvoj ličnosti .
Prilikom jutarnjeg rastanka u vrtiću roditelji ne bi smeli da budu tužni niti da plaču, jer će tako rasplakati i dete, a posle podne treba maksimalno da se posvete svom mališanu, savetuje Nada Gartner iz Udruženja vaspitača Beograda.
Šta da radite kada vaša deca prerastu kolica, a još uvek nisu dovoljno brza i izdržljiva za dugačke šetnje?
Rešenje koje nudi jedna američka kompanija...
Stalno to susrećem u svojoj ordinaciji. Roditelji dolaze sa decom kojoj lekar nije stvarno potreban; samo su blago prehlađena ili im je već bolje. Kada ih pitam zašto su došli, odgovor je jednostavan: vrtić.
Pokret se širi i preko nemačkih granica i postao je popularan u mnogim evropskim zemaljama, Japanu i Južnoj Koreji, a interesovanje su nedavno pokazali Amerikanci i Kanađani.
Danas, Majk Lanca ima troje dece, a negov “playborhood” (izraz nastao kao kombinacija reči igra i komšiluk), postao je prava lokalna institucija zahvaljujući mnogim porodicama koje su prihvatile ovu ideju i uključile se. Trotoari, dvorišta i ulice u njihovom kraju sada su puni života i dece koja se igraju.
Kada dođe drugo dete, roditeljstvo više nije isto. Opustimo se, menjamo prioritete, manje brinemo o sitnicama, a više o suštini. Evo kako se roditeljski stil prirodno transformiše sa svakim narednim detetom.
