Iako se često podrazumeva da su dečja prava nešto što je odavno osvojeno, statistike pokazuju da milioni dece širom sveta i dalje odrastaju bez osnovnih uslova za srećno i zdravo detinjstvo.
Kako je nastao Svetski dan zaštite dece?
Svetski dan zaštite dece obeležava se 1. juna i predstavlja jedan od najznačajnijih međunarodnih datuma posvećenih pravima i dobrobiti dece.
Ideja o posebnom danu posvećenom deci pojavila se još 1925. godine na Svetskoj konferenciji o dobrobiti dece održanoj u Ženevi, kada je prvi put pokrenuta inicijativa da se pažnja sveta usmeri na potrebe, zaštitu i prava najmlađih.
Nekoliko decenija kasnije, 1949. godine, Međunarodna demokratska federacija žena na kongresu u Moskvi donela je odluku da se 1. jun ustanovi kao Međunarodni dan zaštite dece. Datum je zvanično počeo da se obeležava već od 1950. godine u velikom broju zemalja širom sveta.
Nakon strahota Drugog svetskog rata, cilj ovog dana bio je da se skrene pažnja na težak položaj dece, njihovu bezbednost, pravo na život, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i odrastanje bez nasilja i diskriminacije. Posebno se želelo da se oda počast deci stradaloj tokom rata i da se spreče slične tragedije u budućnosti.
Ujedinjene nacije su 1954. godine ustanovile i Univerzalni dan deteta, koji se obeležava 20. novembra, ali je 1. jun ostao jedan od najrasprostranjenijih datuma posvećenih deci, posebno u Evropi i zemljama koje su nekada pripadale ili bile povezane sa istočnim blokom.
Na prostoru bivše Jugoslavije, pa samim tim i Srbije, Međunarodni dan zaštite dece počeo je da se obeležava pedesetih godina prošlog veka, prateći međunarodnu praksu koja je usvojena nakon 1949. godine. Tokom decenija, ovaj datum postao je deo školskih, kulturnih i društvenih aktivnosti posvećenih deci, uz poruku da svako dete zaslužuje bezbedno, srećno i dostojanstveno detinjstvo.
Zaštita dece nije samo fizička bezbednost
Kada govorimo o zaštiti dece, često prvo pomislimo na zaštitu od nasilja i zanemarivanja. Međutim, zaštita podrazumeva mnogo više:
- pravo na obrazovanje,
- pravo na zdravstvenu zaštitu,
- pravo na igru i odmor,
- pravo da budu saslušana,
- pravo da odrastaju bez diskriminacije,
- pravo na porodicu i podršku odraslih.
UNICEF upozorava da su prava dece danas pod pritiskom zbog ratova, siromaštva, klimatskih promena, ekonomskih kriza i sve većih nejednakosti među decom.
Kakva je situacija u Srbiji?
I u Srbiji je dečje siromaštvo jedan od izazova koji utiče na kvalitet života velikog broja porodica. Stručnjaci upozoravaju da siromaštvo ne znači samo nedostatak novca, već i ograničen pristup obrazovanju, kulturnim sadržajima, zdravoj ishrani i mogućnostima za razvoj deteta. Posledice siromaštva često se osećaju i mnogo godina kasnije, tokom odrastanja i ulaska u odraslo doba.
Šta svako od nas može da uradi?
Zaštita dece nije zadatak samo institucija. Ona počinje u porodici, vrtiću, školi, komšiluku i svakodnevnim odnosima sa decom.
Dete koje zna da ga neko sluša, razume i podržava ima veće šanse da izraste u sigurnu i zadovoljnu osobu.
Zato je možda najvažnije pitanje koje danas možemo sebi da postavimo:
Da li deci oko sebe pružamo samo ono što im je potrebno za život – ili i ono što im je potrebno za srećno detinjstvo?
Svetski dan zaštite dece nije samo datum u kalendaru. To je podsetnik da su deca naša najveća odgovornost, ali i najveća prilika da svet učinimo boljim nego što smo ga zatekli.
