Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Sigurna sam da je većina roditelja bila oduševljena time što će njihovi trogodišnjaci od sada ozbiljnije učiti u vrtiću. Bojim se da ja to vidim kao još jednu stvar koja će odvraćati vaspitače od onog što bi trebalo da im je glavni posao, a to je, valjda, vaspitavanje dece.
Postoji mnogo teorija o time zašto francuska deca ne pate od debljine, šećerne bolesti i visokog krvnog pritiska. Međutim, sam pogled na porcije koje im se serviraju u školama i jaslicama dovoljan je da otkloni dilemu.
Prilikom jutarnjeg rastanka u vrtiću roditelji ne bi smeli da budu tužni niti da plaču, jer će tako rasplakati i dete, a posle podne treba maksimalno da se posvete svom mališanu, savetuje Nada Gartner iz Udruženja vaspitača Beograda.
Šta da radite kada vaša deca prerastu kolica, a još uvek nisu dovoljno brza i izdržljiva za dugačke šetnje?
Rešenje koje nudi jedna američka kompanija...
