Postoje meseci koji sa sobom nose posebnu energiju, a jun je svakako jedan od njih. To je mesec kada se priroda nalazi u svom punom sjaju, kada su dani sve duži, a vazduh miriše na raspust, slobodu i avanturu. Nije ni čudo što se za decu rođenu u junu često kaže da u sebi nose vedrinu, radoznalost i toplinu ovog posebnog perioda godine.
Svake godine 1. juna obeležava se Svetski dan zaštite dece, dan koji nas podseća da svako dete ima pravo na bezbedno detinjstvo, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, igru, ljubav i priliku da razvije svoje potencijale.
Vremenom uče da su emocije nešto što treba kontrolisati ili sakriti, a ne razumeti. Ali emocije ne nestaju – one samo nađu drugi izlaz. Najčešće kroz ponašanje koje odraslima izgleda „problematično“.
Prilikom jutarnjeg rastanka u vrtiću roditelji ne bi smeli da budu tužni niti da plaču, jer će tako rasplakati i dete, a posle podne treba maksimalno da se posvete svom mališanu, savetuje Nada Gartner iz Udruženja vaspitača Beograda.
Šta da radite kada vaša deca prerastu kolica, a još uvek nisu dovoljno brza i izdržljiva za dugačke šetnje?
Rešenje koje nudi jedna američka kompanija...
Stalno to susrećem u svojoj ordinaciji. Roditelji dolaze sa decom kojoj lekar nije stvarno potreban; samo su blago prehlađena ili im je već bolje. Kada ih pitam zašto su došli, odgovor je jednostavan: vrtić.
Pokret se širi i preko nemačkih granica i postao je popularan u mnogim evropskim zemaljama, Japanu i Južnoj Koreji, a interesovanje su nedavno pokazali Amerikanci i Kanađani.
Novi, odnosno “redizajnirani” predmeti, uniforme i uvođenje elektronskog dnevnika, samo su neke od novina koje očekuju đake i nastavnike u novoj školskoj godini.
U svetu u kojem danas živimo osećanjima se ne pridaje dovoljno važnosti. Intelektualne sposobnosti cene se mnogo više nego osećanja. Ona se čak često doživljavaju kao nešto što nas sprečava da pravilno mislimo. Pri tom se zaboravlja da je sve ono što je u životu zaista vredno, sve ono što mu daje smisao – povezano s osećanjima.
