Često su upravo svakodnevne, naizgled male stvari, ono što dete pamti i što kasnije oblikuje njegovo samopouzdanje, osećaj sopstvene vrednosti i način na koji gradi odnose sa drugima.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Svi želimo dobru, dragu i pametnu decu koja će poštovati ljude oko sebe, koja će imati osećaj za dobro i loše, ali često radimo upravo suprotno od onoga što želimo.
Nisu poslušna, razmažena su i najgore od svega – ne znaju da cene ništa – ni starije, ni roditelje, ni igračke, ni svet oko sebe. Šta se to tako strašno dogodilo tokom protekle dve decenije? Ako mislite da se to vas ne tiče jer još uvek imate malu bebu, niste u pravu jer je ove velike greške najbolje izbeći već u startu...
Poslednje podatke o vantelesnoj oplodnji Centar za kontrolu i sprečavanje bolesti prikupio je iz gotovo pet stotina klinika za plodnost iz cele zemlje 2013. godine, a oni pokazuju da je manje od trideset odsto četrdesetogodišnjih žena zatrudnelo pomoću vantelesne oplodnje, a manje od dvadeset odsto rodilo zdrave bebe
Gubimo toplinu. Svaki dom je postao sterilna kutija prepuna beskorisnih stvari i budalaština, a deca foto modeli i manekeni. Ulažemo u materijalno, a zaboravljamo koliko su nama bili potrebni roditelji da nas uteše kad oderemo kolena padajući sa rolšula ili rolera.
Svetski izveštaj o sreći je u martu ove godine potvrdio da su Finska, Danska, Island i Švedska na vrhu, ali je malo ko uočio novi iznenađujući trend među državama Centralne i Istočne Evrope.
