Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Imam dojam da idu u rikverc jer ih se "prezaštićuje", odrastaju u svijetu instant gratifikacije, ne dopušta im se da misle vlastitom glavom već im se "stalno nešto u svakom pogledu olakšava"
Čovek oseća stalnu potrebu da se zabrana krši, da se granice ispitaju, da se uradi baš ono što ne bi trebalo, kako bi se proverilo zašto je to zabranjeno.
Pokušaj doživljavanja superužitka nužno vodi u neku vrstu zavisnosti bilo da se to čini uzimanjem droga, kroz virtuelnu stvarnost, video-igricama ili ekstremnim sportovima, pa zato budite oprezni s ovom željom
Postoje brojni stereotipi o nastarijem detetu, srednjem i najmlađem. Ali, da li su to samo mitovi ili postoji istina u tvrdnjama da redosled dolaska na svet utiče na karakter.
Pre ili kasnije desiće se i to da će vaše dete imati prijatelja, ili više njih, koji se vama neće dopadati. U daljem tekstu pročitajte nekoliko saveta kako da se postavite kada se nađete u takvoj situaciji.
Donedavno deca i dečji život u praistoriji nisu bili predmet interesovanja arheologa. Stoga i ne čudi što se studija o kojoj ovde pišemo dogodila sasvim slučajno.
Majke i očevi svakodnevno su suočeni s nedoumicama, izazovima, strahovima, sa pitanjima da li svoje dete vaspitavaju pravilno. Kako bi roditeljima olakšali, psiholozi su sakupili 13 pravila koja čine ‘sveti gral’ vaspitanja.
Viralni video malog majmuna iz japanskog zoološkog vrta, koji svuda nosi svoju plišanu igračku nakon što ga je majka odbacila, ponovo je otvorio važno pitanje roditeljstva – šta je zapravo detetu najpotrebnije?
Napravljena je video igra na osnovu se koje može tačno razlikovati deca sa autizmom od dece sa hiperaktivnim poremećajem (ADHD) ili sa neurotipskim razvojem.
