“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Deca tokom skrivanja imaju i iščekivanje i iznenađenje, a kroz tu igru stiču i nove sposobnosti
Koliko puta ste bebu "prevarili" i zaustavili joj suze...
Umesto što pokušavate da otkrijete ko je šta rekao ili uradio, oba uključena deteta moraju biti sklonjena s poprišta i odvedena u sobu sa zatvorenim vratima, gde će samo njih dvoje zuriti jedno u drugo dok ne reše nesporazum.
Slogani za podsticanje rađanja nedavno su izazvali oštre reakcije javnosti i polemiku na temu nataliteta u Srbiji i odnosa prema ženama kao "mašinama za rađanje". O sloganima, pritisku na žene da rađaju, uzrocima niskog nataliteta i eventualnim rešenjima, za Detinjarije govori psiholog dr Željka Buturović sa Instituta društvenih nauka u Beogradu.
Ruka je delikatni i strukturno složeniji organ koji omogućava umu ne samo da se izrazi, već celom biću da ostvari posebne veze sa svojim okruženjem. Možemo da kažemo da čovek „rukama osvaja svoje okruženje.” Pod vođstvom uma ruke menjaju okruženje a čovek ispunjava svoj zadatak na ovom svetu.
Na našim prostorima krpelji prenose dve bolesti: Lyme boreliozu i virusni krpeljni meningoencefalitis. Nije svaki krpelj s kojim dođemo u kontakt zaražen. Starija istraživanja pokazala su da su u Srbiji zaražena 3 krpelja na njih hiljadu.
Adekvatna kozmetika, napravljena po meri i potrebama bebine kože, itekako je potrebna. Čak se može reći da je neophodna, jer tako fino i nežno biće zaslužuje podjednako nežnu negu.
