Postoje deca koja svet doživljavaju intenzivnije i dublje. Koja posmatraju, promišljaju i pokušavaju da razumeju. Ipak, da ne znači da je tvoje dete rođeno sa greškom samo zato što ne funkcioniše kao većina.
Kada se uspostavi simbioza između majke i deteta, pojavljuje se strah da bi ona mogla da bude narušena ili prekinuta – da majka i dete mogu da budu razdvojeni. Kako je reč o razdvajanju ili separaciji, govorimo o strahu od razdvajanja ili separacionom strahu.
Dr Claudio O. Toppelberg je ugledni dečji i adolescentni psihijatar sa Harvard Medical School. On je godinama istraživao kako jezički razvoj utiče na decu.
Sindrom zlatnog deteta je veoma učestao kod porodičnih dinamika sa roditeljima koji svoje sopstvene osećaje inferiornosti ,,leče” kroz favorizaciju ,,posebnog” deteta (zlatno dete) koje je tu da realizuje sve roditeljske (svesne ili nesvesne) projekcije i želje.
Sigurno ste primetili da, kao što roditelji podižu decu, i deca u nekom pogledu podižu roditelje. Dok ne postanu roditelji, odrasli se često ponašaju kao deca jer imaju mnogo slobode i nisu obavezni da se brinu o nekome.
Svi mi kad-tad moramo da se suočimo sa nekim narcisom – bilo na poslu, u društvu ili (ne daj bože) u svojoj kući. Kako neko postane takav? Kakvo detinjstvo je imao?
Posebnost položaja srednjeg deteta je u tome što za razliku od druge dece, ono može imati obe dečje ljubomore – i prema mlađem i prema starijem – a samim tim i dvostruki razlog da se oseća manje vrednim. To zahteva povećanu roditeljsku pažnju.
