"Traženje pomoći je prvi, ali često i najteži korak. Na žalost, ovaj korak je toliko težak da se mnoga deca nikada ne odvaže na njega. Zato, umesto da čekate da vam se dete poveri vi preuzmite inicijativu." - napominje Jelena Holcer, pedagog
Vremenom, kako deca u ovakvim porodicama bivaju starija, taj odnos sa roditeljem doživljavaju kao obavezu i breme sa kojim ne znaju kako izaći na kraj.
Umesto da kopamo po prošlosti u potrazi za "istinitim ali beskorisnim" informacijama, rešenja problema treba da tražimo u izuzecima i svetlim tačkama, poručuju autori knjige "Preokret"
Roditelj narcis odgaja decu da se uklope u njegov zamišljeni kalup. Poput arhitekte, koji nacrta plan kuće - u ovom slučaju, deteta - pa je zatim po tom nacrtu zida, piše psiholog Set Mejers.
Stručnjaci smatraju da odlaganje upoznavanja dece sa alatima remeti njihov prirodan razvoj i guši radoznalost. Isto kao kad se navikavanje na nošu odlaže do polaska u školu.
U najvećem broju slučajeva, dečaci su ti koji su prikazani kao aktivni, radoznali, istraživači, pobednici. Devojčice su prikazane najčešće kao objekti, pasivne; njihova se vrednost meri drugačijim vrlinama, među kojima se kao najvažniji ističu lepota i fizički izgled.
За Детињарије, професор Бојанин говори о неким вечитим родитељским темама - о томе шта је суштина васпитања, како бити добар узор своме детету и како постићи да оно учи и ради са радошћу и интересовањем:
Profesorka dr Vesna Garović sa Mejo klinike o velikom uspehu u istraživanju preeklampsije i mogućnostima da se ovo ozbiljno stanje u trudnoći na vreme otkrije
U svojoj studiji "Predstava o detetu u srpskoj kulturi" Žarko Trebješanin sakupio je brojne tradicionalne običaje i verovanja u vezi sa gajenjem dece. Izdvojili smo neke od postupaka kojima su roditelji pribegavali u situacijama kada dete neće da progovori, prohoda ili kada loše spava:
