Opasnost od verovanja u urođeni talenat

Iako su naučnici odbacili ideju o urođenom talentu, ona je i dalje veoma prisutna u svakodnevnom životu i utiče na ponašanje ljudi.

Žene u SAD čine polovinu profesora biologije i neuronauke, ali manje od trećine profesora filozofije. Zašto je tako? Da li muškarci imaju predrasude prema ženama filozofima, ili one ne žele da se time bave? Ima li među filozofima više predrasuda nego molekularnim biolozima?

Poslednja studija objavljena u magazinu “Science” pruža nove uvide u stavove koji utiču na izbor profesije. Istraživači sa univerziteta Prinston i Ilinois proučavali su preko 1800 ispitanika – profesora i studenata iz 30 akademskih oblasti. Želeli su da saznaju koliko su ispitanici pripisivali svoj uspeh urođenom talentu, a koliko trudu.

Profesori filozofije, muzike, ekonomije i matematike smatrali su da je “urođeni talenat” važniji nego što su to mislile njihove kolege biolozi, neuronaučnici i psiholozi. A posledica ovih uverenja, kako su istraživači zaključili, jeste da je u oblastima u kojima se više veruje u talenat – manje žena i afroamerikanaca.

Beogradska škola uvodi nove pedagoške metode radi podsticanja kreativnosti

Deca pogrešno uče: Kakve promene u domaćem školstvu predlažu stručnjaci

Sedam najvažnijih karakternih crta koje učenici treba da poseduju

Da li više igranja a manje učenja u vrtiću čini od dece bolje učenike?

28 saveta roditeljima i nastavnicima za rad sa decom koja teško održavaju pažnju

U svom radu susrećem se sa sve većim brojem dece kojima je teško da održe fokus pažnje i isprate školsko gradivo. Povremeno dobijam pozive i od stručnog osoblja u školi,...

Starmalo dete – dete naučeno da njegove potrebe, želje i osećanja nisu važni

Ljudi koji dolaze na terapiju često nemaju ideju, pa ni pomisao...

Roditeljski narcizam: Ako nisi savršeno dete, bezvredan si mi!

Najkreativniji vrtić, najbolje rangirana škola, vrhunski pedijatar, sportski klub, kursevi stranih jezika za bebe, matematičke škole za predškolce, organska hrana, privatni časovi…...

Škol­skoj de­ci pa­žnja u po­sled­njoj de­ce­ni­ji opa­la je za po­lo­vi­nu

Pr­vo su de­te na­u­či­li da na ma­mi­nom mo­bil­nom te­le­fo­nu pro­na­đe vi­deo-igri­cu, a on­da je pro­go­vo­ri­lo...