Ako ste zaključili da generalno imate problem s ljutnjom, vrlo je verovatno da taj problem imate i kada je reč o odnosu s detetom.
Ana je ljutito povisila ton u pokušaju da izađe na kraj sa ćerkicom tokom boravka u parku. Ćerka se rasplakala, a Ana, inače veoma strpljiva i blage naravi, ceo dan je bila pod mučnim utiskom svoje ljutnje, obuzeta osećajem krivice.
Stevan se pošteno izgalamio na sina (ko zna koji put tog vikenda). Nekome sa strane Stevan može izgledati kao ljutit i strog otac. Stevan, međutim, ne smatra da se ljuti često i neprimereno.
I Ana i Stevan brižni su, topli roditelji i imaju blizak odnos sa svojom decom. Kada je, međutim, reč o ljutnji, njihovi aršini veoma se razlikuju.
Zaista, niko vam ne može reći: ovo je prava mera ljutnje. Ono što vi smatrate odgovarajućim kada je reč o tome koliko se često ljutite, za nekoga drugog može biti previše ili pak nedovoljno. Slična je situacija s decom: osetljivijem detetu i na sam nagoveštaj roditeljske ljutnje oči će se napuniti suzama i ono će postati uznemireno, dok će drugo stoički podneti žešću roditeljsku ljutnju.
Roditelji s više dece često će posvedočiti da njihova deca na njihovu ljutnju reaguju sasvim različito. Jedan mališan će se i na ljutit ton roditelja povući, dok će njegov brat znatno bolje i stabilnije istrpeti i jaču roditeljsku ljutnju. Iako jasnih pravila nema, ipak je potrebno da se pozabavimo i pitanjem: Koliko smo ljuti? Ili da to možda bolje definišemo: Trpi li naš odnos s detetom zbog naše ljutnje?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne mogu da se izborim sa uvredom
Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...
Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece
Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...
Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta
Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Kod prof Milivojevica vikati ali i udariti dete je cak i pozeljno. Na zalost toje misljenje i velikog broja roditelja a cesto se i propagira. Zalosno je da je to misljenje i velikog broja roditelja. Ne vikanje i strpljenje se smatraju povladjivanjem deci. I na ovom sajtu ima clanaka koji naginju na tu stranu!
Velikom broju roditelja je autoritet bas da moze da vikne na dete. Ako toga nema, smatra da autoritet ne postoji! Rasitajte se malo!!
mislim da je strava