“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Naša deca nisu naši savetnici ni terapeuti ni prijatelji ni drugari. Naša deca nisu ni zrelija za svoje godine ni starmala ni preozbiljna. Naša deca su samo deca.
Da li je trpljenje dozvoljeno? Koja je granica trpljenja? Kako izaći iz okvira koji te melje i vređa ako sistem tvoju bol ne prepoznaje? Ako je omalovažava? Kako se odbraniti ako si sam? Trebaju nam ovakvi odgovori u ovom vremenu nasilja.
Anketa je pokazala da tri četvrtine roditelja imaju barem jednu stvar zbog koje žale jer su je uradili ili nisu uradili tokom prvih par godina detetovog života.
Da li je ovako jedno pitanje opravdano, da li je danas aktuelno, ili je uvek takvo bilo? Šta znači uopšte voleti? Pojam ljubavi – davno nekada, juče, danas?
Jedan od načina na koji bi se problem gojaznosti mogao rešavati na dugoročan način je podsticanje dece da budu fizički aktivna, ne samo na časovima fizičkog u školi već i u svakodvenom životu.
