Ako uporedimo one crtane filmove tipa Tom i Džeri sa savremenim crtanim filovima, možemo primetiti da su savremeni crtani filmovi izgubili dubinu priče koju pričaju, da su postali površni i glupi.
DUŠKO Dugouško, Paja Patak, Popaj, Pera Detlić… Za mnoge ovo je sećanje na bezbrižno detinjstvo i dobra stara vremena. Nekada je crtani film bio događaj, nešto kao praznik, čekao se sa nestrpljenjem, jednom dnevno, pre TV Dnevnika, a odlazak u bioskop na dugometražni crtani, najčešće Diznijevu bajku, bilo je drugo veliko uživanje. danas, kada su crtani filmovi gotovo jedina ponuda dečjih programa, sve je manje kvalitetnih crtanih priča koja zabavljaju i edukuju. Sve je više nasilja, magije, razmaženih junakinja…
Problem je što, kako pokazuju poslednja istraživanja, crtani fimovi i mediji uopšte u velikoj meri utiču na decu, izgradnju njihove psihe i ličnosti. A da većina današnjih – zaglupljuju svoje gledaoce!
– Situacija savremenog deteta je takva da je ono odvojeno od svojih vršnjaka, da se umesto sa njima igra sa svojim roditeljima, a da su ti roditelji u velikoj meri odsutni. Zato je ulaskom televizije u naše domove ona postala moderna bebisiterka, a danas je to čitav niz digitalnih ekrana kojima su deca okružena – od specijalnih plejera, tableta do “pametnih” telefona – kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević. – Gledanjem sveta oko sebe deca izgrađuju osnovne predstave o tome kakav je svet, šta se u njemu dešava i kakvi su ljudi. Jedan od prvih načina da se to postigne su bajke, koje su danas zamenili crtani filmovi. Ponuda “dečjih filmova” je velika. Ako uporedimo one crtane filmove tipa Tom i Džeri sa savremenim crtanim filovima, možemo primetiti da su savremeni crtani filmovi izgubili dubinu priče koju pričaju, da su postali površni i glupi.
Po rečima dr Milivojevića, jedna grupa stručnjaka smatra da nasilje u crtaćima podstiče nasilje kod dece, a druga – ne jer, kako ukazuju deca dobro ralikuju maštu od realnosti.
– Ali ovi filmovi uče decu da je onaj spoljašnji svet izvan roditeljskog doma ili vrtića opasan i nasilan – kaže naš sagovornik. – Dakle, deca izgrađuju sliku o opasnom svetu, a neka na to reaguju strahom i povlačenjem, a druga agresivnošću.
Simonida Vukobrat, nastavnik psihologije u 15. beogradskoj gimnaziji, smatra da je problem što često gledanje crtanih filmova sa nasiljem dovodi do oguglavanja na nasilje i da takvo ponašanje u realnom životu deci nije iznenađenje, već normalna pojava.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURICA
Slikarka zima – Desanka Maksimović
Desanka Maksimović (1898–1993) bila je srpska pesnikinja, profesorka književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke,...
Praznične preporuke iz „Kreativnog centra“
Praznici nam donose mnoge radosti. Jedna od njih je i prilika da s porodicom provedemo više vremena nego obično. Predlažemo vam da se u danima predstojećih praznika posvetite svojoj deci...
Pismo Umberta Eka unuku mora da pročita svaki roditelj: Dragi moj, uskoro ćeš postati idiot!
Pismo Umberta Eka svom unuku srednjoškolcu je nešto što bi...
Naoružajte se maštom i dobro došli u BITKU ZA BAJKE!
Sa ciljem okupljanja porodice i vraćanja bajki na tron detinjstva – pisac Uroš Petrović i Pino toys pokrenuli su misiju - BITKA ZA BAJKE! (https://pino-toys.rs/bitka-za-bajke-je-pocela-hajde-da-je-dobijemo-zajedno) Ona okuplja sve nas koji...
Ne razumem za[to se toliko potencira nasilje u dana[njim crtanim filmovima? Iako sam ih mnogo volela , crtani filmovi poput Tomija i Dyerija i Du[ka Dugoška su puni nasilnih scena…