Ako uporedimo one crtane filmove tipa Tom i Džeri sa savremenim crtanim filovima, možemo primetiti da su savremeni crtani filmovi izgubili dubinu priče koju pričaju, da su postali površni i glupi.
DUŠKO Dugouško, Paja Patak, Popaj, Pera Detlić… Za mnoge ovo je sećanje na bezbrižno detinjstvo i dobra stara vremena. Nekada je crtani film bio događaj, nešto kao praznik, čekao se sa nestrpljenjem, jednom dnevno, pre TV Dnevnika, a odlazak u bioskop na dugometražni crtani, najčešće Diznijevu bajku, bilo je drugo veliko uživanje. danas, kada su crtani filmovi gotovo jedina ponuda dečjih programa, sve je manje kvalitetnih crtanih priča koja zabavljaju i edukuju. Sve je više nasilja, magije, razmaženih junakinja…
Problem je što, kako pokazuju poslednja istraživanja, crtani fimovi i mediji uopšte u velikoj meri utiču na decu, izgradnju njihove psihe i ličnosti. A da većina današnjih – zaglupljuju svoje gledaoce!
– Situacija savremenog deteta je takva da je ono odvojeno od svojih vršnjaka, da se umesto sa njima igra sa svojim roditeljima, a da su ti roditelji u velikoj meri odsutni. Zato je ulaskom televizije u naše domove ona postala moderna bebisiterka, a danas je to čitav niz digitalnih ekrana kojima su deca okružena – od specijalnih plejera, tableta do “pametnih” telefona – kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević. – Gledanjem sveta oko sebe deca izgrađuju osnovne predstave o tome kakav je svet, šta se u njemu dešava i kakvi su ljudi. Jedan od prvih načina da se to postigne su bajke, koje su danas zamenili crtani filmovi. Ponuda “dečjih filmova” je velika. Ako uporedimo one crtane filmove tipa Tom i Džeri sa savremenim crtanim filovima, možemo primetiti da su savremeni crtani filmovi izgubili dubinu priče koju pričaju, da su postali površni i glupi.
Po rečima dr Milivojevića, jedna grupa stručnjaka smatra da nasilje u crtaćima podstiče nasilje kod dece, a druga – ne jer, kako ukazuju deca dobro ralikuju maštu od realnosti.
– Ali ovi filmovi uče decu da je onaj spoljašnji svet izvan roditeljskog doma ili vrtića opasan i nasilan – kaže naš sagovornik. – Dakle, deca izgrađuju sliku o opasnom svetu, a neka na to reaguju strahom i povlačenjem, a druga agresivnošću.
Simonida Vukobrat, nastavnik psihologije u 15. beogradskoj gimnaziji, smatra da je problem što često gledanje crtanih filmova sa nasiljem dovodi do oguglavanja na nasilje i da takvo ponašanje u realnom životu deci nije iznenađenje, već normalna pojava.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURICA
Akcija “Knjiga za sve”
Aleksandra Bogdanović, poznatija kao književna blogerka Bibliotekarka pokrenula je akciju Knjiga za sve sa ciljem da se prikupe knjige za seoske škole i bolnice. Inicijatorka ove akcije bila je fotografkinja Mina Milenković...
Dečji pisac Uroš Petrović: Raditi s decom je najlepše
To je, na sreću, uvideo naš savremenik, između ostalog i dečji pisac Uroš Petrović (49). Odlučio je da promeni takvu situaciju stvarajući niz knjiga o Marti Smart, ali i razne...
Kompleti za važne životne trenutke u poklon-kutiji
Obeležite važne životne trenutke uz knjige Kreativnog centra! Iz Kreativnog centra stižu dva specijalna kompleta za važne životne trenutke koji mogu poslužiti kao odličan poklon ili važan dodatak vašoj kućnoj biblioteci. U svakoj...
Knjige su važne: “Naučiti čitati je isto što i upaliti vatru”
Pišu: Zorica Marković i Ana Mitić, arhiva Nedeljnika Roditelji su deci od pamtiveka pričali priče. A onda su došle i knjige. Knjige nisu samo uspavanke za laku noć, njihova uloga...
Ne razumem za[to se toliko potencira nasilje u dana[njim crtanim filmovima? Iako sam ih mnogo volela , crtani filmovi poput Tomija i Dyerija i Du[ka Dugoška su puni nasilnih scena…