Da li je ovo stvarno prava istina o trećem detetu?

Za prvo dete mislite da će u najmanju ruku dogurati do Nobelove nagrade, s drugim bi već bili srećni samo da uspešno završi srednju školu, a treće – ma neka prođe vrtić pa ćete već videti šta i kako dalje

Majke koje imaju troje dece, znaju sve ovo, jer svaka je prošla barem deo ovakvog životnog haosa.

Kada dobijete prvo dete ono postane centar vašeg sveta. Imate osećaj da niko prije vas nije imao dete i da niko uopšte ne može da pojmi tu ljubav i tu važnost koja vam je dodeljena. A taj osećaj nije došao baš sada. O ne, to ste osećali i puno pre nego što ste rodili. Onda kada ste se šepurili okolo s rukom na stomaku i smešili se svemu i svačemu. Čak ste i mučninu obožavali jer ste znali koji je pravi razlog što tako gorko povraćate. Ali ništa nije moglo da vam pomuti tu čistu ljubav prema mrvici koja je rasla u vama.

Toliko ste bili srećni da ste bez problema izbacili sve što je nezdravo u svom životu. Jeli ste samo organsku hranu, izbacili ste alkohol, masno, slatko, lepo, ukusno. Ma ništa vam nije bio problem. Mogli ste da odmarate, lenčarite i sanjarite o tom blagu ispod svog srca. I kada je počela da vas udara ispod istog srca ništa na svetu nije vam bilo draže.

I radili ste svašta bebasto. Imali ste darivanje, ljudi su vam prilazili, savetovali vas, a vi ste sve to slušali s jako malo straha i puno entuzijazma. Toliko ste bili zarazni s tim osmehom da je čak i vaš ginekolog bio naceren od tolike vaše sreće. I što god da su vam rekli, da vas čeka sreća najveća, kako biste uopšte mogli da ne verujete svemu što kažu?

Čitali ste knjigu za knjigu sve redom naslovljene “Šta očekivati dok očekujete”. Ulogovali ste se na svaki božji bejbi forum, pratili sve roditeljske stranice, čak i na jezicima koji niste u potpunosti razumeli, jer šta ako ste nešto slučajno propustili?

Kada ste se odmarali od saveta i priča tražili ste i kupovali sva moguća sigurnosna pomagala – sve što je tržište ispalilo s etiketom – ovo morate imati! Pa kad se mora nije teško! Ionako je ostalo još nešto prostora u stanu koji se mora ispuniti tom važnom dečjom notom.

Koliko ste para na sve to potrošili, to uopšte nije bilo važno jer ljubav prema tom nerođenom detetu već tada nije imala cene.

A kada ste sve to obavili nežno ste prebirali po svakom komadu kupljene odeće pa ste, sigurnosti radi, odstranjivali sve one oštre etikete da se vaše zlato ne bi ni slučajno ogrebalo na njih. I čak ni to nije bilo dovoljno, pa ste sve oprali super nežnim bebi omekšivačem. Za svaki slučaj – barem dvaput! I to naravno nije bio bilo kakav super nežni – u obzir je dolazio samo onaj eko frendli i bebi frendli – da se slučajno ne bi potkralo nešto što neće biti baš ful ful frendli. A-a. Ni slučajno!

Isto kao što vam nije ni padalo na pamet da kupite lažu. Ma kakvi. Sve koje ste dobili ljubazno ste zakopali na dno kante za smeće. To mom detetu neće trebati! Ja ću ga dojiti na zahtev i maziti da nikada neće ni biti potrebe da zaplače. I okretaću ga svake noći da slučajno ne bi imalo zaležanu glavu. I televizor neće biti ni metrima blizu njega. Kakvo gledanje televizora pre osme godine? A-a-nema šanse! A čak će i tada svi programi osim edukativnih biti kodirani. A igrice, laptopovi i tableti i sva ona Diznijeva sranja, Cartun Netvork nasilje i slične baljezgarije – ni blizu. Jok. Jok. Već ste tada odlučile da će vaše dete da bude toliko voljeno, maženo i načitano da će sigurno konkurisati za Nobelovu nagradu. Ništa manje od toga ne bi ni trebalo očekivati.

1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst: