Da li je učenje pisanih slova nepotrebno?

U svetu se vreme posvećeno pisanju sve više izbacuje iz nastave, ali mnogi stručnjaci upozoravaju da to šteti intelektualnim sposobnostima đaka.

Da li u doba kompjuterskih ekrana, Ajfona, Ajpeda i drugih spravica, veština pisanja izumire? U svetu se vreme posvećeno pisanju sve više izbacuje iz nastave, ali mnogi stručnjaci upozoravaju da to šteti intelektualnim sposobnostima đaka.

Finska je najavila da će pisanje kurzivom u školi postati fakultativno, a ni u SAD nekoliko država više ne traži od đaka da vladaju pisanim slovima.

Neki stručnjaci upozoravaju da tako ubijamo moždane veze nužne za nastanak novih ideja i kreativnost kod učenika, a deca više ne razvijaju ni finu motoriku.

Pročitajte i: Kada pišu rukom, deca uče brže i pamte bolje

Snimanje mozga funkcionalnom magnetnom rezonancom pokazuje da se, kada deca pišu, aktiviraju određeni delovi mozga, koji ostaju uspavani kada deca kucaju po tastaturi, objašnjava Luiz Park, savetnik za pismenost i pisac za decu.

U jednoj studiji uočeno je da deca od drugog do petog razreda aktiviraju potpuno različite delove mozga kada kucaju na tastaturi, kada pišu štampanim slovima i kada pišu kurzivom. Prilikom pisanja rukom, deca su brže nalazila reči i imala više ideja, a oblasti mozga povezane sa radnom memorijom bile su više pobuđene, kaže Virdžinija Berninger sa Vašingtonskog univerziteta. Štaviše, prilikom nekih poremećaja sposobnosti čitanja, neke osobe koje nisu u stanju da čitaju štampanu reč i dalje uspevaju da čitaju pisana slova. Dr Beringer ističe da učenje pisanih slova razvija samokontrolu onako kako druge vrste pisanja to ne mogu, te da čak može biti i vrsta terapije za lečenje disleksije i disgrafije.

Pročitajte i: Dr Ranko Rajović: Moramo naučiti decu da misle

Pisanje stimuliše moždane sinapse i pospešuje usklađenost između leve u desne hemisfere. To znači da, kada deca pišu, ona se više unose u gradivo i bolje ga shvataju, piše za Njujork Tajms Suzen Baruh Ašerson, stručnjak za obrazovanje. “Bez obzira na tehnološko okruženje u kome živimo, mera uspeha zavisi od naše sposobnosti oblikovanja misli, brzine i delotvornosti njihovog iskazivanja. Zato su učenicima potrebne različite tehnologije pisanja kako bi bili uspešni.”

Kurziv će možda većini dece biti nekoristan kao i periodni sistem ili algebra, ali on povezuje ruku i mozak na jedinstvem način, u činu estetskog stvaranja, smatra Sajmon Dženkins, kolumnista Gardijena.

“Mislim da će trijunf kucane reči biti kratkog veka. Možda će papir i pošte izumreti, a pisanje rukom po ekranu postati trend. Pisanje će se menjati, kao što se menja i svaki jezik pod pritiskom potrebe za praktičnošću. Važno je da dozvolimo da pisana reč ostane lepa,” poručuje on.

Priredila: J. Papan