Za to je odgovoran Benzil butil ftalat (BPP), koji se upotrebljava u proizvodnji hrane. BPP pripada kategoriji ftalata, hemikalija koji se upotrebljavaju u proizvodnji plastike, jer je čine mekom i elastičnom. Da bi utvrdili uticaj ovog jedinjenja na ćelijski metabolizam, naučnici su koristili životinjske matične ćelije i posmatrali kako će izlaganje ovoj hemikaliji uticati na njihov epigenom. Pokazalo se da je pod uticajem BPP-a nastajalo i do pet puta više masnih ćelija.
Endokrinolozi složni: hemikalije su povezane sa gojaznošću, neplodnošću i razvojnim poremećajima kod dece
Matične ćelije mogu postati bilo koja vrsta ćelija u organizmu, a zbog ovih epigenetskih promena, i fetus u razvoju može biti pod rizikom od buduće gojaznosti.
Naučnici su decenijama problem prekomerne težine smatrali posledicom preteranog unosa hrane i neaktivnosti, ali se nije obraćalo dovoljno pažnje i na uticaj životne sredine i ekpresiju gena.
Epigenetika upravo izučava način na koji hemikalije kojima smo izloženi utiču na ekspresiju (ispoljavanje) gena. Sve više studija povezuje epigenetske promene sa rastom stope gojaznosti.
Za ftalate se već neko vreme zna da utiču na gojaznost, ali ovo je prvo istraživanje u kome se otkrilo i kako BPP dovodi do gomilanja masnih naslaga.
J.P.
Izvor: Sajens dejli
