Čak i pre rođenja, hemikalije mogu poremetiti metabolizam i doprineti budućoj gojaznosti, pokazuje nova studija.
Za to je odgovoran Benzil butil ftalat (BPP), koji se upotrebljava u proizvodnji hrane. BPP pripada kategoriji ftalata, hemikalija koji se upotrebljavaju u proizvodnji plastike, jer je čine mekom i elastičnom. Da bi utvrdili uticaj ovog jedinjenja na ćelijski metabolizam, naučnici su koristili životinjske matične ćelije i posmatrali kako će izlaganje ovoj hemikaliji uticati na njihov epigenom. Pokazalo se da je pod uticajem BPP-a nastajalo i do pet puta više masnih ćelija.
Endokrinolozi složni: hemikalije su povezane sa gojaznošću, neplodnošću i razvojnim poremećajima kod dece
Matične ćelije mogu postati bilo koja vrsta ćelija u organizmu, a zbog ovih epigenetskih promena, i fetus u razvoju može biti pod rizikom od buduće gojaznosti.
Naučnici su decenijama problem prekomerne težine smatrali posledicom preteranog unosa hrane i neaktivnosti, ali se nije obraćalo dovoljno pažnje i na uticaj životne sredine i ekpresiju gena.
Epigenetika upravo izučava način na koji hemikalije kojima smo izloženi utiču na ekspresiju (ispoljavanje) gena. Sve više studija povezuje epigenetske promene sa rastom stope gojaznosti.
Za ftalate se već neko vreme zna da utiču na gojaznost, ali ovo je prvo istraživanje u kome se otkrilo i kako BPP dovodi do gomilanja masnih naslaga.
J.P.
Izvor: Sajens dejli
Iskustva vaše bake mogu uticati na gene vaše dece
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Vazdušno zagađenje umanjuje kognitivne sposobosti studenata
Nova studija objavljena u časopisu Journal of the Association of Environmental and Resource Economists tražila je uzočno posledičnu vezu između zagađenja vazduha na dan polaganja prijemnih ispita na fakutetima u...
Engleska prva zemlja Evrope koja je maloletnicima zabranila botoks i filere
Engleska je prva zemlja u Evropi koja je maloletnim osobama zabranila botoks i filere kojima se popunjavaju usne. Poziva i druge da to urade i zaštite mlade ljude od neželjenih...
Da li deci treba davati multivitaminske preparate?
Multivitamini nisu neophodni većini zdrave dece koja normalno rastu. Hrana je najbolji izvor hranljivih sastojaka. Redovni obroci i užina mogu pružiti sve hranljive sastojke koji su potrebni većini predškolaca. Iako...
Prof. dr Zoran Vujčić: Umereno znači da dete sme da pojede slatkiš dva puta nedeljno. Ko se još toga drži?
Imajući u vidu to da su naše čitateljke (i) majke, često zbunjene oprečnim informacijama koje im dolaze sa raznih strana – što od pedijatara, drugarica, mama, sa interneta… rešili smo...
Nema komentara.