Džem Čoi je majka dvoje dece i autor bloga na kome promoviše edukativne igračke. Nedavno je na svom blogu napisala iskustvo sa svojim sinom koje joj je pomoglo u razumevanju šta je dobra igračka za dete.
Vrhunac posete logopeda za mog sina bio je džak sa igračkama. Pre nekoliko godina, moj sin je još bio beba i logoped je došao kod nas kući. Vadio je igračke iz džaka, moj sin ga je pažljivo pratio i tako su vežbali govor. U želji da moj sin brže napreduje, zapisivala sam koje igračke je koristio.
Kad god bi otišla u prodavnicu igračaka, uvek bi se vraćala praznih ruku. Prodavnice igračaka su najgore mesto za kupovinu igračaka, prepune su igračaka koje su u stvari mašine koje daju sve odgovore.
Roditelji i prodavci igračaka moraju razumeti da igračka može biti edukativna samo ako probudi radoznalost kod deteta, ako dete ima potrebu da postavi pitanja i samo odgovori na njih.
Takođe, mora se promeniti i način na koji se roditelji igraju sa decom
Roditelji često igračku koriste kao bebisiterku. Daju detetu igračku i odu da provere mailove ili operu sudove. Očekuju da se dete zaigra. Misle da su dobre igračke one koje deca ne ispuštaju iz ruke. Ipak, nije tako
Umesto da budu fokusirana na igračke-mašine deca mlađeg uzrasta treba da kroz igru vežbaju da održe pažnju. To je veština koja će i kasnije u odraslom dobu biti veoma važna na poslu, sastancima, u argumentovanim razgovorima. Roditelji treba da se igraju sa svojom decom jer je to važno za njihovu socijalizaciju.
Kada detetu čitate priču, poželjno je nakon toga pričati o sadržaju pročitanog. Isto tako, nije dovoljno detetu kupiti igračku adekvatnu uzrastu i misliti da se tu uloga roditelja završava.
To što na kutiji igračke piše da je namenjena deci od četiri godine i više, ne znači da će četvorogodišnjak na isti način se igrati kao i dete od sedam godina.
Za decu od tri do šest godina, kocke su uvek dobar izbor. Igrom kockama, deca vežbaju motoriku koja će im kasnije biti potrebna za pisanje i lepši rukopis.
Česta greška roditelja, kako kaže Choi jeste što deci odmah zadaju najtežu radnju sa igračkom, umesto da ih puste da postupno istražuju igračku i sami dođu do najvišeg nivoa.
Sa decom treba biti strpljiv, i ne obavljati radnje umesto deteta tokom igre. Dete mora samo doći do rešenja, ma koliko vremena bilo potrebno za to.
Choi takođe posebno dobrim smatra igračke geometrijskih oblika jer deci daju osećaj za simetriju i proporciju, kao što su kaleidoskopi, cevi sa ogledalima, šareni papirići…
Takođe je važno da dete ne zatrpate igračkama.
Kada dete prestane da se igra sa nekom igračkom , neuspeh ne leži u samoj igrački, niko nije kriv. Naprosto, možda dete više nema inspiraciju. Kao i odrasli ni deca ne mogu uvek da budu kreativna… Tada možete da se vi zaigrate sa igračkom i pozovete dete da vam pravi društvo. Vrlo brzo ćete čuti “Vidi mama, šta sam napravio/la”
Povratak inspiraciji ide bez sile i pretnje. Dovoljno je što ćete prvi početi sa igrom. To uvek uspe!
Izvor: Toys are tools/ Moj pedijatar
