„Roditelji kojima je pažnja usmerena na elekstronske naprave umesto na njihovu decu, svakako i ne mogu da razviju adekvatne reakcije. U takvoj situaciji oni takođe neće primetiti bolni efekat koji takvo ponašanje ima na njihovu decu.“
Roditelji kojima je pažnja usmerena na elekstronske naprave umesto na njihovu decu, svakako i ne mogu da razviju adekvatne reakcije. U takvoj situaciji oni takođe neće primetiti bolni efekat koji takvo ponašanje ima na njihovu decu. Na ovaj način mogu čak i povrediti samopouzdanje deteta. Za vreme intervjua, deca su smatrala da su dosadna, jer nisu u stanju da zaokupe pažnju svojih roditelja na način na koji to mogu pametni telefoni. Osećanja prema telefonima su varirala od veoma neprijateljskih (nazivajući ih ,,glupim telefonima’’) do želje da se takmiče sa njima kako bi uspeli da skrenu pažnju roditelja. Deca koja su bila predmet istraživanja u restoranima brze hrane su pokazala da su znatno uzrujana, da rastu u decu nasilnike i da ružnim ponašanjem pokušavaju da skrenu pažnju roditelja. A na koji način roditelji pokušavaju da reše ovakve frustacije svoje dece? Na žalost, uglavnom daju detetu tu elektronsku napravu, učeći ih za uzvrat da se isključe iz tekučih događanja isto kao što i oni sami čine.
Istraživanja Američke pedijatrijske akademije su pokazala da ,,Današnja deca provode u proseku sedam sati dnevno na različitim zabavnim medijima, kao što su televizija, kompjuteri, telefoni i druge elektronske sprave. A studije su pokazale da preterana upotreba medija može dovesti do poremećaja pažnje, problema u školi, poremećaja sna i ishrane, kao i gojaznosti.“ Neka tehnološka otkrića zaista mogu pomoći deci u učenju, druga mogu zaista da naškode njihovim sposobnostima. Televizija se odavno povezuje sa poremećajima pažnje kod dece. Studije su pokazale da su deca koja su gledala televiziju u uzrastu od 1 do 3 godine sklonija razvijanju hiperaktivnosti do sedme godine.
Pored rizika od problema u razvoju, takođe treba uzeti u obzir promene koje mogu nastati u socijalnom i psihološkom razvoju dece. Uvlačenje dece u svet tehnologije ih može naučiti da ne mogu provesti ni pet minuta bez nje. Takođe može dovesti do razvoja zavisnosti koja će ih samo udaljavati od odnosa ,,licem u lice’’, ali i od njihove mašte. Štaviše, može dovesti do poremećaja svesti o okruženju, koja bi ih inače vodila ka srećnijem životu.
„Uvlačenje dece u svet tehnologije ih može naučiti da ne mogu provesti ni pet minuta bez nje. Takođe može dovesti do razvoja zavisnosti koja će ih samo udaljavati od odnosa ,,licem u lice’’, ali i od njihove mašte.“
Svesnost predstavlja stanje mentalne budnosti – svesti osobe o postojanju i odnosima sa drugim ljudima. Svesnost omogućava ljudima da budu prisutni u trenutku koji žive, da žive sporijim ritmom kako bi sa mnogo manje stresa popravili sveukupno zdravlje. A kako nas tehnologija udaljava od razvijanja međuljudskih odnosa, onda se možemo suočiti sa činjencom da odgajamo nove generacije sa mnogo manje samosvesti, egoistične, narcisoidne i generacije kojima lako postaje dosadno.
