Ovaj tekst preveli su učenici Škole engleskog jezika za decu „Helen Doron“
Skorašnja studija vezana za ponašanje porodica u restoranima brze hrane je pokazala da je pažnja 70 procenata roditelja usmerena na elektronske naprave za vreme obroka. U međuvremenu su njihova deca bila nestašna i žalila su se, besneći i bacajući hranu na roditelje. Ljudi su počeli da preteruju sa korišćenjem pametnih telefona, pa jedva uspevaju da večeraju bez pisanja poruka, tvitovanja i pretraživanja interneta. Problem je u tome što proveravanje naloga na Facebok-u podrazumeva zapostavljanje osobe sa kojom je čovek u tom trenutku u interakciji. Suočavajući se sa ovim problemom, postavlja se pitanje kako će ovakvo ponašanje uticati na nove generacije?
Od samog početka bebama je preko potrebna pažnja roditelja, ne samo da bi preživele već i da bi se pravilno razvijale. Odnos roditelja i deteta ne podrazumeva samo prehranu, oblačenje i menjanje pelena. Rezultati istraživanja vezanih za reakcije roditelja u odnosu prema bebama, koje su vodili znameniti stručnjaci iz polja dečijeg razvoja još 1970-ih godina, dokazali su potencijalno štetan uticaj na emocionalni i socijalni razvoj kada majka ne reaguje određenim i prikladnim izrazom lica. Od tada, druge studije su pokazale da preslikavanje bebinih emocija na majčino lice, kada su majka i dete u interakciji sa viskoim nivoom“pažnje, osećajnosti i reagovanja“ čini da bebe imaju „visoko razvijenu svest o socijalno prihvatljivom ponašanju i društvenom očekivanju“, dok bebe čije majke nisu sklone facijalnom oponašanju bebinih afekata nisu pokazivale toliki razvoj na ovim poljima. Primer je prazan izraz lica koje gleda u ekran mobilnog telefona. Koliko često dete gleda u roditelja očekujući reakciju, dok je roditelj bez ikakve ekspresije ili jasno daje do znanja da reaguje na neki drugi podsticaj?
„Koliko često dete gleda u roditelja očekujući reakciju, dok je roditelj bez ikakve ekspresije ili jasno daje do znanja da reaguje na neki drugi podsticaj?“
Deca očekuju moguću reakciju. Počinju da oponašaju izraze lica roditelja skoro od trenutka svog rođenja, gledaju u oči staratelja tražeći reakciju. Ovaj odgovor, odnosno reakcija, je ono što omogućava moždani razvoj. Usklađena reakcija roditelja ili staratelja čini da se osećaju sigurnim i primećenim, dok im istovremeno pomaže i u formiranju socijalnih odnosa. Nedostatak reakcija (recimo od strane roditelja koji stalno gledaju u svoje elektronske naprave) može dovesti do problema u razvoju međuljudskih odnosa. Načini vezivanja se razvijaju u ranom detinjstvu, a kasnije služe kao osnova za razvijanje zrelih međuljudskih odnosa. Modeli razvijanja međuljudskih odnosa kasnije u životu utiču na sposobnosti realizacije različitih potreba. Deca koja su ignorisana ili ona koja ostaju bez reakcije staratelja (kao na primer deca u eksperimentu vezanom za roditelje koji ne reaguju) ili deca roditelja koji imaju pogrešne reakcije, mogu razviti ne tako idealne veze koje će dovesti do bolnih iskustava kasnije u životu.
