U dinamici zlatno dete i crna ovca, jedno dete je porodični miljenik, dok je drugo otpadnik. U dinamici zrelo dete i večito dete, jedno je starmalo dok drugom nije data prilika da sazri.
Toksične veze između braće i sestara nastaju kada su roditelji nedostupni, depresivni, agresivni, narcisoidni ili kontrolišući. Kada roditelji ne postavljaju granice ili tretiraju odnose među braćom i sestrama na nezdrav način, dolazi do polarizovanih i vrlo škodljivih odnosa među decom.
Zlatno dete i crna ovca
Iako to mnogi nisu spremni da priznaju, roditelji često imaju miljenika među decom. Kada ovo otvoreno pokazuju, nastaje dinamika zlatnog deteta i crne ovce.
Crna ovca je žrtveno jagnje porodice koje se uvek karakteriše kao “loše” i koje ništa ne može da uradi kako treba. Kroz mehanizam odbrane u vidu projekcije, porodica projektuje sve svoje mane na crnu ovcu. Ona postaje otpadnik kog porodica krivi za sve što pođe po zlu.
Pošto roditelji o zlatnom detetu misle kao o produžetku sebe, ne mogu da dozvole da crna ovca poljulja narativ koji su uspostavili. Zbog toga čak i kada crna ovca učini nešto dobro, njena postiguća se ignorišu ili odbacuju. Zlatno dete uvek mora da bude najbolje u svemu, a crna ovca može da se nada samo onolikom stepenu odobravanja koje neće ugroziti status zlatnog deteta.
Crna ovca je pounutrašnjila mišljenje svoje porodice o njoj, pa pati od niskog samopouzdanja, toksičnog osećanja krivice, i ne veruje da zaslužuje sreću i uspeh. Nesvesno predoseća da će svako njeno dostignuće biti napadnuto i kritikovano. Čak i kao odrasli skloni su sabotiranju sebe kako bi izbegli napade koje nesvesno očekuju.
Budući da crna ovca nikada nije iskusila osećaj pripadnosti i ne zna kako je to biti dobrodošao u sopstvenom domu, može nositi duboki osećaj usamljenosti tokom celog života.
Međutim, ni zlatno dete nije baš u idealnoj poziciji. Kao što je Karl Jung često govorio, “Najveći teret koji dete nosi je neproživljeni život svojih roditelja”. Zlatno dete je ono kroz koje roditelji žive svoje ambicije. Dok je crna ovca prinuđena da se osloni na sebe i pronađe svoj put i životu, zlatno dete je prinuđeno na simbiozu sa svojim kontrolišućim roditeljima. Ako ne ide putem koji su mu oni zacrtali, očekuju ga suptilne kazne ili pretnje. Čak i kao odrasli osećaju pritisak da uvek “urade pravu stvar” ili ugode svojim roditeljima. Teško im je da budu spontani i urade nešto nekonvencioalno.
Takođe, zlatno dete može patiti od nesvesne krivice zbog nepravednog tretmana koji dobija njihov brat ili sestra, ali ne može da učini mnogo povodom toga. Kasnije u životu može razviti “kompleks spasioca” pa će ga privlačiti ranjivi partneri kojima je potrebna pomoć, ili će biti sklono udovoljavanju i potčinjavanju.
U nastavku: Starmalo dete i večito dete
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Niko nije dužan da za tebe bude najbolje moguće dete kako bi ti bila najbolja moguća mama
Niko ti nije dužan da bude bolji roditelj za tebe nego što ume, da zna uvek šta radi, da nikada nije zbunjen, da ima odgovore na sva pitanja koja tebe...
Zapadni svet precenjuje važnost majke za razvoj deteta
„Mama je najbolja!“ Takva parola mogla se videti u rukama zrelih muškaraca na fudbalskom stadionu. Veza između deteta i majke smatra se posebnom osnovom u razvoju čoveka, jer ona pomaže...
Pedagog Snežana Golić: Kakvog biste dečaka naručili?
Piše: Snežana Golić, pedagog "On je dobar dečak" - mislim da postoji više tumačenja ove rečenice, nego vrsta zelene salate. Dok mi, odrasli, pregovaramo šta bi ta rečenica trebalo...
Prezaštićeno dete je kao bežični telefon koji ne može daleko od baze
Piše: Ljiljana Milić Često ispričam jednu metaforu na sesijama. O bežičnom telefonu i njegovoj "bazi", na kojoj se puni energijom. Imala sam jedan takav u stanu. Svake noći bismo ga...
Nema komentara.