Uloga roditelja je jedna od odgovornijih uloga u životu svakog čoveka. Možda i najodgovornija. Roditelji su u isto vreme vaspitači, uzori, vođe, drugari, objekti obožavanja, treneri strogoće i mudrosti.
Mada sve ove uloge tovare roditeljima na leđa veliki teret, roditeljstvo je veliko bogatstvo i najlepši osećaj za svakog odraslog i emotivno zrelog čoveka.
Imam utisak da se danas roditelji previše boje da ne pogreše u nekom segmentu vaspitanja svoje dece. Verujem da su brz tempo života, stres, nedostatak slobodnog vremena i egzistencijalna nesigurnost jednim, možda i najvećim, delom krivi za roditeljski strah. Ipak, ono što roditelji često zaboravljaju jeste nešto vrlo jednostavno. Svakom detetu je potrebna samo ljubav i iskrena zainteresovanost. Sve ostale metode oko kojih se roditelji opterećuju i time čine sebe nesigurnima – manje su bitne.
Deca nepogrešivo znaju da procene da li ih neko sluša
Ukoliko, dok vam dete priča o nečemu što je u njegovom svetu veoma važno, vi razmišljate o tome kako da završite na vreme zadatak koji vam je šef danas zadao, znajte da ono vašu odsutnost tumači kao nezainteresovanost za njega. Budite pažljivi i slušajte svoje dete kada vam priča. Možda mu je potreban savet, možda želi da ga nasmejete, oraspoložite, da mu kažete da će sve biti u redu…
Ništa ne radite na silu
Ukoliko niste u stanju, mnogo je korisnije za vaš odnos da budete otvoreni i da svom detetu iskreno i vrlo jasno objasnite kako sada niste u mogućnosti da ga saslušate, ali da ćete za pola sata moći. Aktivno slušanje, zainteresovanost i iskrenost su osnosvni elementi koji komunikaciju roditelj-dete čine zdravom i plodonosnom.
Često čujem rečenicu „kupiće tebi mama/tata to i to, ništa ne brini”. Najčešća funkcija kupovine svega što dete poželi tj. neodbijanja zadovoljenja svake želje i nepostavljanja granica, jeste nadomešćivanje iskrene zainteresovanosti, posvećenosti, razumevanja… ukratko – LJUBAVI.
