Pažnja nisu samo pokloni
Sigurna sam da u svojoj okolini možete videti decu koja imaju sve, a željna su pažnje. Pažnju čine male stvari, kao što je igranje sa detetom, slušanje njegovih doživljaja, pričanje o njegovim osećanjima, radostima, razočarenjima, zajednički odlazak na njemu omiljeno mesto za igru, poveravanje tajni, obraćanje s poštovanjem i mnogo toga što svaki roditelj može sebi da priušti.
Sve ono što deci treba je vrlo jeftino, prirodno i ne previše zahtevno
Spontanost, otvorenost i iskrenost su osobine koje se u dečijem svetu najviše cene, a u svetu odraslih su prirodne, a vrlo često zaboravljene. Ako su nam sve ove osobine prirodne i urođene kao živim bićima, zašto roditelji imaju utisak da je njihova uloga teška?
Razmislite samo koje nastavnike vaša deca najviše vole? Koji su nastavnici istinske vođe? Iz svoje prakse mogu reći da to nikada nisu niti veoma strogi, niti veoma popustljivi nastavnici, već oni koji su iskreno zainteresovani za decu, pravedni, koji postavljaju jasna pravila i pridržavaju ih se (dosledni), koji razumeju dečje potrebe i menjaju svoje zahteve u odnosu na dečji uzrast (fleksibilni), koji shvataju da autoritet nije onaj nastavnik koji često kažnjava već onaj koji u isto vreme zna i da raspravljalja, suočava kao i da hvali, pruži utehu i razume decu.
Isti je slučaj i sa roditeljima.
Ukoliko pristupite vaspitanju svog deteta bez straha da ćete u nečemu pogrešiti, već svoj odnos sa detetom oblikujete sa nečim što već posedujete, a to je iskrenost, aktivno slušanje, želja za igrom, osluškivanje dečjih potreba, razumevanje i ljubav, sigurno ćete od svog deteta osim ljubavi i privrženosti, dobiti i još jednu ulogu, a to je uloga vođe.
Vođa je onaj roditelj koji razume da se roditeljska ljubav najbolje iskazuje ukoliko predstavlja miks konfrontiranja i podrške.
Olivera Kovačević
master psiholog, porodični i partnerski savetnik
Izvor: Psihologično
