Dakle, istraživanja o zadovoljstvu ljudi svojim životom ne pokazuju kako se oni zaista osećaju sve vreme, već da li se u njihovim životima nedavno dogodilo nešto dobro ili loše čega će se lako setiti kada ih neko pita. „Ljudi će, kada ih upitate o životu, pomisliti na svoj nedavni ili skori brak. Intenzitet te misli će s protokom vremena sigurno izbledeti, kao što biva sa svim novinama. Čak i tek venčani koji imaju sreće da uživaju u radosnoj zaokupljenosti svojom ljubavlju, na kraju će se vratiti na zemlju i njihov osećaj dobrobiti će ponovo zavisiti, kao što kod svih zavisi, od okruženja i trenutnih aktivnosti,“ objašnjava Kaneman.
Šta onda zaista utiče na životnu sreću i čini li nas brak srećnijim? Kaneman navodi da brak donosi i dobre i loše trenutke:
„Žene koje imaju partnera provode manje vremena same, ali su manje i s prijateljima. One više vremena posvećuju vođenju ljubavi, što je divno, ali i obavljanju kućnih poslova, pripremi hrane i brizi o deci, što su sve relativno nepopularne aktivnosti. I naravno, nekim udatim ženama je velika količina vremena koju provode sa suprugom mnogo prijatnija nego nekim drugima. Na osećaj dobrobiti brak u proseku ne utiče, ne zato što je brak nevažan za sreću, već zato što neke aspekte života menja nabolje a neke nagore.“
Međutim, za doživljaj sreće ne mora biti presudno to kako živimo, već i kakve smo naravi: „Jedan razlog za nisku korelaciju između životnih okolnosti osobe i njenog zadovoljstva životom jeste to što su i osećaj sreće i ukupno zadovoljstvo životom umnogome određeni temperamentom. Predodređenost za dobrobit je podjednako nasledna kao visina ili inteligencija – to pokazuju studije blizanaca koji su po rođenju razdvojeni. Ljudi koji nam se čine podjednako srećnima pokazuju velike varijacije u samoproceni sopstvene sreće.“
Šta se desilo kad sam muža prestala da molim za pomoć?
Šta smo očekivali od života, pa i od braka, mnogo utiče na to koliko ćemo srećni biti: „Jedan od recepata za nezadovoljstvo u odrasloj dobi glasi: postavite sebi teško ostvarive ciljeve,“ piše Kaneman.
Štaviše, samo razmišljanje o sopstvenoj sreći, može da nam pokvari tu istu sreću. Kaneman to objašnjava ovako: „Bilo koji aspekt života na koji nam je usmerena pažnja delovaće nam krupnije u opštoj proceni. Ovo je suština iluzije pogrešnog fokusa i može se opisati jednom jedinom rečenicom: Ništa u životu nije tako važno kao što mislite kada o tome razmišljate.“
Dakle, pre nego što se zapitamo jesmo li srećni u braku, moramo prvo da se zapitamo šta je uopšte sreća i ima li ova reč samo jedno značenje, poručuje ovaj nobelovac.
Danijel Kaneman je jedan od najuticajnih psihologa u istoriji i svakako najvažniji psiholog današnjice. Ima dar za otkrivanje zapanjujućih obeležja ljudskog uma, a mnoga od njih su postala deo udžbenika i svakodnevne mudrosti. Njegov rad je preoblikovao socijalnu psihologiju, kognitivnu nauku, istraživanje razuma i sreće, kao i bihevioralnu ekonomiju – područje nauke čiji su pokretači Danijel Kaneman i Amos Tverski.
Knjiga Misliti, brzo i sporo je remek-delo: čitljiva, mudra i duboka i predstavlja prekretnicu u savremenoj društvenoj misli. Knjiga će oduševiti čitaoce istraživačkog uma koji će doslovno na svakoj stranici pronaći nešto zanimljivo i poučno.
U moru priručnika za samopomoć, ohrabrujuća je spoznaja da se naučna postignuća, potkrepljena argumentima i dokazima, podvrgnuta sudu vremena i preispitivanja, mogu upotrebiti kao vodič za srećniji i uspešniji život, uz svest o sopstvenim ograničenjima i predrasudama. U tom smislu je Misliti, brzo i sporo mnogo više od knjige – to je fina mešavina neočekivanih otkrića, dobre zabave i korisnih ideja, delo koje će promeniti čitaoca.
Gde pise autor teksta? Ili izvor sa koga je preuzet?