Milenijalcima danas potrebno mnogo više vežbe i mnogo manje hrane da bi izgledali kao što su njihovi roditelji pre 40 godina.
Pre 40 godina biste lakše smršali, nego danas. Razlozi za to nisu lenjost, kako misle vaši roditelji, nego brojne hemikalije koje unosimo u organizam.
Antidepresivi, hormoni u hrani i brojne hemikalije uzrok su toga što je deci novog milenijuma mnogo teže da održe liniju, nego što je to bilo njihovim roditeljima pre 40 godina. Uprkos istom unosu kalorija ljudi su 2008. godine u proseku bili teže za 10 odsto u odnosu na 1971. S obzirom da su za vitku liniju potrebne i vežbe, utvrđeno je da su ljudi koji su vežbali 1988. bili za 5 odsto mršaviji, nego oni koji su 2006. išli u teretanu.
Profesorka Dženifer Kuk s Jork Univerziteta, navodi tri razloga za ovaj problem:
1. Povećana izloženost hemikalijama i pesticidima
2. Upotreba antidepresiva
3. Promena bakterija u crevima
Pesticidi i hemikalije koje se nalaze u hrani mogu uticati da lučenje hormona, koji nam daju informaciju o tome da li smo siti ili gladni, što dovodi do gojaznosti. Četvrtina ljudi danas upotrebljava antidepresive, uključujući i one koji podstiču lučenje hormona sreće, ali i takozvane “blokbaster” pilule.
Prema istraživanju britanskog časopisa za javno zdravlje prodaja antidepresiva je 1998. bila duplo veća u odnosu na 1975. godinu. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama je svaki treći prepisan lek antidepresiv.
U poslednjih 35 godina su se promenile i dobre bakterije u crevima – kaže profesorka Kuk. Sve više mesnih proizvoda sadrži antibiotike i hormone koji podstiču rast. Dugogodišnja izloženost ovim namirnicama može promeniti mikroprocese u organizmu i uticati na gomilanje hrane.
Veštački zaslađivači su takođe problem, jer mogu izazvati otpornost na insulin. Tako se višak šećera umesto u energiju pretvara u mast, koja se nagomilava.
– Iako roditelji procenjuju da si im deca gojazna zato što su lenja, to nije istina – smatra Kuk i dodaje da je milenijalcima danas potrebno mnogo više vežbe i mnogo manje hrane da bi izgledali kao što su njihovi roditelji pre 40 godina.
Izvor: Vesti online
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Nova studija ističe korist odloženog davanja antibiotika deci
Jedna od najtežih stvari u medicini je ne činiti ništa. Ovo je naročito tačno za pedijatriju, u kojoj mali pacijenti u proseku 6 do 8 puta godišnje obole od virusnih...
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije: U nekom trenutku će biti potrebno da vakcinišemo i decu
“Britanski soj koronavirusa odgovoran je za trenutno duplo veći broj obolele dece nego pre mesec dana, ali teška klinička slika javlja se sa istom učestalošću kao i kod ostalih sojeva,...
Dr Marija Zdravković: “Mladi nakon preležane korone ne mogu da rade kontrolne zadatke”
Ima pacijenata koji nekoliko nedelja nakon što preleže dobiju simptome poput povišene temperature, dijareje, povraćanja, malaksalosti, bola u glavi, osipa na koži, bolova u kičmi, moždane magle. Sve ove simptome...
Kratkovidost u vreme korone: Zbog ekrana sve češće stradaju dečije oči
Sada kada deca zbog pandemije uglavnom školu pohađaju onlajn, a posle škole nastavljaju da igraju video igre i druže se...
Nema komentara.