Danas je Vrbica – dan dečje radosti

Vrbica je u našem narodnom kalendaru dan dečje radosti, dakle – jedan od dana kada su deca, i mladi uopšte, imali svoju svetkovinu.

Hrišćanski praznik Lazareva subota, koji je uvek u subotu uoči Cveti, u našem narodu se svetkuje kao poseban, a po sadržaju i načinu vrlo živopisan običaj pod imenom Vrbica. Ovoga dana se išlo po vrbicu, ili kako se češće govori, u vrbicu – da se uberu ili naseku grančice vrbe, koje uglavnom u ove dane olistava.

U ovom običaju, koji nesumnjivo seže u najdublju starinu, sačuvani su i ostaci drevne srpske religije u kojoj je vrba, kao biljka bujnog rastenja, imala vrlo zapažen značaj.

Vrbica je u našem narodnom kalendaru dan dečje radosti, dakle – jedan od dana kada su deca, i mladi uopšte, imali svoju svetkovinu.

Sve do svršetka Drugog svetskog rata je Vrbica proslavljana i kao školska svečanost. Predvođena popom i učiteljom, školska deca, lepo obučena i sa zvoncima okačenim trobojnom vrpcom o vrat, odlazila su u polja i na proplanke da provedu vreme u radosnoj igri. Povorka se kretala praćena pesmom, a u mnogim krajevima su joj se priključivali i stariji.

Ovaj školski izlet je provođen u blizini kakvog izvora, uz koji, po pravilu, ima vrba, jer ova biljka iziskuje vlažnu podlogu. Osim toga, u staroj srpskoj religiji su izvori smatrani prirodnim svetilištima. Uzbrane vrbove grančice su okupljeni sutradan, na Cveti, odnosili u crkvu da se blagosiljaju smatrajući ih potom za lekovite. U nekim krajevima su ove prutiće držali prikačene uz ikonu, a ponegde, kao oko Osijeka i u južnom Banatu, deca su njima ritualno ovlaš šibana, radi zdravlja i – da bi rasla kao vrba.

U danima cvetne nedelje je bilo uobičajeno da se narod kiti vrbom i koprivom. O ovim biljkama je mnoštvo verovanja, u čijoj je osnovi ubeđenje o njihovoj magičnoj, zaštitnoj i isceliteljskoj moći. Osobito se vrba uzima kao simbol rađanja, a kopriva ima svojstvo da štiti seme u koje se stavi. Zato su se devojke u cvetnoj nedelji opasivale vitkom vrbovom šibljikom – da bi bile napredne kao vrba. Verovalo se da kopriva može da brani od senke, kako je nazivan ženski demon koji napada porodilje, pa je zato ova biljka stavljana porodiljama pod jastuk.

Ranije se sredom izbegavalo da se deca kupaju, o cvetnoj sredi pogotovu, a izbegavalo se i da se cvetne nedelje izmiva kosa – da ne bi cvetala.

Izvor: Mile Nedeljković, Srpski običajni kalendar