У последњој недељи пред Божић правимо од сјајног папира анђела који стоји на врху јелке (упутство ћемо дати у неком наредном писму, веома је лако) и причамо о звезди која је водила три мудраца, и како је та звезда у ствари била анђео, јер се померала када су мудраци се кретали а стајала и чекала када су мудраци правили одмор током дугог пута.
А на само Бадње вече стављамо анђела на врх јелке, и стављамо светлеће лампице и под пригушеним светлом лампи правимо Божићни вертеп – једну мини-представу за бабе и деде и остале госте који наврате.
Јелка нам се показала као пун погодак да се на један деци интересантан начин приближи догађај Христовог Рођења , тако да ми јелку држимо од краја новембра па све до православне Нове године.
За само Божићно јутро им код мале скромне јелкице остављамо поклоне.
Један од православних родитеља је једном написао како су његова деца боље него одрасли схватила разлику између стварног празника и маскараде (као што је Нова година), тако да смо сва та корисна искуства о којима смо ових претходних година причали искористили да осмислимо овакво решење за нашу породицу.
Ова јелка коју ми данас пред Божићни пост уносимо у кућу, није она јелка која служи што рече неко као „параван за поклоне“ и за коју родитељи узимају кредитне картице да би деци купили поклоне (кад им већ ништа друго осим пара нису могли дати, како рече наш Патријарх Павле), него је то она мала сирота скромна јелкица која је жарко желела да има нешто своје да поклони беби-Богу када се роди ради спасења рода људскога.
Свако добро у предстојећем Божићном посту.
* * *
Прича о Божићној јелки (једна верзија)
Изнад пећине у којој је Христос рођен расла су три дрвета, бор, кедар и јела, које је обасјала светлост Христовог рођења, па су пожелели да и они нешто поклоне.
Кедар је затресао своје гране и пред пећину су пале његове иглице препуне дивног мириса.
Бор је спустио најлепше шишарке.
А сирота јела је горко плакала јер она није имала мирисног уља у иглицама, а ни шишарки.
Јелкине сузе је видела звезда па се сажалила, и због њене велике жеље да дарује Богомладенца није дозволила да остане тужна у тој ноћи.
Послала је једну малену звездицу да се спусти на врх јелке.
Тада је јелка засјала звезданом светлошћу и дубоко се клањајући спустила звездицу пред пећину где је у јаслама на сламици лежао Богомладенац Христос.
Зато се и данас на врх јелке ставља звездица, као знак и знамен љубави према Христу.
* * *
Прича о Божићној јелки (друга верзија)
Када се Богомладенац родио у хладној Витлејемској пећини, разна дрвета долазила су да Му се поклоне, доносећи му своје дарове, разноврсне и прекрасне плодове са својих грана.
Једино је мала јелка стајала у углу и горко плакала, јер није имала чиме да обдари Божјега Сина који се од Дјеве родио.
И гле, њене сузе се од мраза заледише и претворише у прекрасне, сјајне кристале, у дивне украсе које је принела на дар маломе Христу.
Ето, зато и ми данас китимо јелку. То наш мали дар Господу.
Извор: Православни родитељ
prelep tekst