“Primetila sam odavno da tokom posta, umesto da ljudi smršaju i poprave zdravlje, dogodi se prečesto da pokvare zdravlje i ugoje se. U verske aspekte posta se ne razumem, ali se u najčešće greške u posnoj ishrani razumem i smatram potrebnim da ukažem na njih,” piše Maja Petrović, autorka bloga Vitki gurman….
“Primetila sam odavno da tokom posta, umesto da ljudi smršaju i poprave zdravlje, dogodi se prečesto da pokvare zdravlje i ugoje se. U verske aspekte posta se ne razumem, ali se u najčešće greške u posnoj ishrani razumem i smatram potrebnim da ukažem na njih,” piše Maja Petrović, autorka bloga Vitki gurman.
“Kakva je posna hrana koju većina jede danas?” zapitala se ona, primećujući da je realnost “takva da smo loše informisani o uljima i mastima, kao i o holesterolu, a frižideri su napunjeni nezdravim industrijskim prerađevinama. Zbog bombardovanja često netačno veganskom propagandom mnogi pomisle da će se hraniti zdravije samo zato što se odriču namirnica životinjskog porekla, pa pri tome prave druge „posne“ greške.”
Među najveće greške prilikom posta, ona svrstava:
- Kuvanje isključivo na štetnim biljnim uljima i povećana upotreba biljnih margarina koji su još štetniji. Koriste se masti koje nisu tradicionalne ljudskom biću, a kamo li mogu da budu „tradicionalne posne namirnice“.
- Jedenje industrijskih prerađevina – jer čips, smoki, neki keksići s margarinom jesu posne namirnice. Kao i tzv. „voćni“ i gazirani sokovi. Kao i lisnata testa i pomfrit.
- Soja je takođe posna namirnica i mnogo ljudi još uvek nije informisano o konroverzama vezanim za soju. Ova visokoproteinska namirnica je oko 1930. prvi put stigla u Ameriku i zbog jeftine proizvodnje postala navodna „zdrava hrana“. Mnogi je danas smatraju veoma opasnom namirnicom.
- Koznervirane sardine su čest izbor, a one su u uskladištene u rafinisanim biljnim uljima, najčešće suncokretovom i sojinom. Kao što smo već naučili biljna rafinisana ulja nikako ne mogu da budu dobra. Posebno onda kada ih ljudi koji poste već preterano unose.
- Loša priprema sveže ribe, jer izbor obično pada na pohovanog oslića ili girice pržene u dubokom ulju. Pogađate, ponovo na rafnisanim biljnim uljima.
- Kao zamena za mlečne proizvode, posluže biljne pavlake, biljni sirevi ili šlag. Ponovo namirnice pune opasnih hidrogenizovanih ili delimično hidrogenizovanih biljnih ulja. Mleko se zamenjuje kupovnim biljnim mlekom iz tetrapaka, koje ako je „bademovo“ ima badema koliko u bazenu s piranama ima zlatnih ribica.
- Rafinisani ugljeni hidrati su značajan izvor kalorija, jer je najlakše kupiti hleb i namazati na njega biljnu pašetetu, ući u pekaru po posnu pizzu, namazati margarin na beli ili obojeni hleb.
- Prekomerni unos šećera raduje mnoge jer je šećer 100% posna namirnica. Češće sretnete one koji poste na šećeru, nego one koji poste na vodi.
Kako se izbaviti iz posnih klopki? Ona daje 12 saveta koji će napraviti razliku između zdravog i nezdravog posta, pojašnjavajući i ko bi smeo, a ko ne, da se upusti u strogi post. Od toga koje masnoće koristiti, kako odabrati ribu prema budžetu, na koji način spremati žitarice i mahunarke.
Opširnije o tome kako postiti a hraniti se zdravo i dovoljno hranljivo, pročitajte na blogu Vitki gurman.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Kupologija vitamina – da li je sveže zaista sveže?
Većina nas ulazi u zeleni deo samoposluge s idejom o tome šta želimo da kupimo. Ponekad čak nosimo i spisak. Američki način ishrane promenio se da bi zadovoljio naše svakodnevne...
Dr Jagoda Jorga: Posebna priča o povrću… To baš i ne volimo, zar ne?
Povrće je pravi izbor za sve one koji vode računa o dobroj ishrani, a žele da regulišu težinu. Može i treba da se unosi u velikim količinama, bar pola kilograma...
Kako kuvati pirinač da u njemu ostane što manje arsena
Pirinač kuvate na klasičan način - barite ga u šerpi sve dok voda ne ispari? Sudeći prema nedavnom istraživanju, ovaj metod kuvanja može biti nedovoljan za uklanjanje arsena iz pirinča,...
Roditelji loše procenjuju količinu šećera u hrani koju daju deci
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da bi dnevni unos šećera trebalo da bude manji od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, odnosno u dnevnom unosu od 2000 kalorija na šećer bi...
Nema komentara.