Ima još nešto što nanosi štetu deci. To je preterano zaštitnički stav, odnosno preterana briga roditelja, njihova strepnja i uznemirenost oko dece. Da vam ispričam jedan slučaj.
Neka majka mi se žalila kako je njeno dete, dečačić od pet godina, ne sluša. Ja joj rekoh: – Ti si kriva.
Ali ona to nikako nije mogla da shvati. Jednog dana pošli smo zajedno, ta majka i ja, njenim kolima do mora, šetnje radi. Sa njom je bilo i dete. Uskoro se mališan izmigoljio iz njenih ruku i potrčao prema moru. Na obali se uzdizala i jedna gomila peska, a odmah iza nje, sa druge strane, prostiralo se more. Majka se uznemirila i već je bila spremna da viče i da potrči jer je videla svog sinčića gde stoji na vrhu one gomile, raširenih ruku, i pokušava da održi ravnotežu. Ja sam je umirio. Savetovao sam joj da se okrene leđima prema detetu, a sam sam ispod oka posmatrao. Kad je mališan već izgubio nadu da može da isprovocira majku, da je uplaši i da ona počne da viče, kao što se obično dešavalo, polako je i mirno sišao i vratio se do nas. To je bilo sve. Tako je majka dobila lekciju o pravilnom vaspitavanju dece.
Jedna druga majka mi se žalila na svog jedinca kako neće da jede sva jela, a posebno neće kiselo mleko. Malome su bile otprilike tri godine i svakodnevno je mučio majku. Ja joj rekoh:
– Uradićeš ovako: ispraznićeš frižider i uklonićeš iz njega sva jela. Onda ćeš ga napuniti određenom količinom kiselog mleka. Za nekoliko dana namučićete se i vi, roditelji. Je li došlo vreme za jelo? Daćeš svima, naravno i Petru, kiselo mleko. On neće hteti da ga jede. Uveče učini isto, sutradan isto. E, posle toga će ogladneti i nešto malo okusiti. Plakaće, vikaće, ali vi se strpite. Posle će ga rado jesti. Tako se i dogodilo. Kiselo mleko je postalo Petrovo omiljeno jelo.
Ovo nisu teške stvari. Pa ipak, mnogim majkama ne polazi za rukom, te one potpuno naopako vaspitavaju svoju decu.
One majke koje stalno bdiju nad decom i vrše na njih pritisak, ili ih, drugim rečima, preterano štite, trpe neuspeh u svom pokušaju da ih vaspitavaju. Ustvari, dete treba da ostaviš da se i samo zainteresuje za svoje napredovanje. Tada ćeš uspeti. Kada stalno bdiš nad decom, ona se odupiru i bune. Postaju mlitavci i mlakonje i obično ne uspevaju u životu. Postoji jedna vrsta preterano zaštitničkog stava, što decu osuđuje da ostanu nezrela.
Pre nekoliko dana, dođe mi, sva očajna, jedna majka, žaleći se da njen sin trpi neuspeh za neuspehom na prijemnim ispitima za univerzitet. Bio je odličan đak u osnovnoj školi, pa opet odlikaš u gimnaziji i u liceju. Ali gle, potom počeše neuspesi, mladićeva ravnodušnost prema učenju i, uopšte, njegove čudne reakcije.
– Ti si kriva, – rekoh ja majci. – A ovamo si još i obrazovana žena! Šta je tvoje dete i moglo da uradi? Sve ove godine pritiskala si ga, pritiskala, pritiskala: „Imaš da budeš prvi; nemoj da nas osramotiš, moraš biti veliki čovek u društvu!…“ On se sada ritnuo i neće da čuje ni za šta. Prestani da vršiš pritisak na njega, da ga preterano štitiš, pa ćeš videti da će se momak polako uravnotežiti. Počeće da napreduje onda kada ga ti pustiš da bude slobodan.
Starac Porfirije Kavsokalivit. O vaspitavanju dece
