Deca danas ne umeju da budu sama, da se razvijaju i razmišljaju u tišini

Važna je motivacija

Kakva to škola priprema učenika da kasnije u životu ostvari svoje talente i potencijale?

– Upravo to je moje područje rada: da razmišljam kako stvoriti obrazovanje koje jača psihološku otpornost deteta. Pogledajte kako su deca motivisana u današnjim školama – testovima, ocenjivanjem. To je motivacija koja dolazi od spolja. Međutim, treba raditi na unutrašnjoj motivaciji, onoj koja dolazi iznutra, iz osećaja ostvarenosti u nečemu što radimo. Moramo stvarati školsku metodologiju koja od učitelja traži da fasciniraju učenike. Trebaju nam učitelji koji imaju žar, jer kad nekoga fascinirate, onda zapravo idete ka njegovim emocijama. Trebaju nam učitelji koji će s uverenjem djeci govoriti: “Ovo je sjajno, genijalno, čudnovato, drugačije, izazovno…”.

Obrazovanje budućnosti mora trenirati um, srce i ruku. Dakle, mi obrazujemo intelektualno, prenosimo određene vrednosti i podučavamo praktično. Puno je učitelja koji znaju kako razvijati kognitivni deo, ali moramo ih naučiti i kako razvijati slobodno mišljenje. To je naš posao, da stvaramo takve učitelje koji najpre treba puno da znaju o fazama dečjeg razvoja, kad je vreme da se šta s detetom radi, kad treba probati jabuku… Ne treba je probati prerano jer je kisela. Evo primera: puno radimo na razvoju imaginacije, sposobnosti da stvari vidimo iz različitih uglova. U petom razredu, recimo, u našim školama učitelji verbalno opisuju biljke, a učenici ih zamišljaju. To radimo baš u ovo doba, od novembra do januara, kad nema puno biljaka oko nas, da bi ojačali imaginaciju…

Kakva su današnja deca?

– Mala su deca previše izložena koječemu, previše stimulisana od medija, skrivena su iza sveopšte buke oko njih. Dečje sobe su zatrpane tehnikom, kompjuterima, televizorima, baterijama, to više nisu mesta za slobodnu igru, odmor i koncentraciju. Deca često ne znaju da budu sama, jer ‘biti sam’ je postalo sinonim za ‘dosađivati se’. Jako je bitno da se dete osjeća prijatno kad je samo sa sobom. Samoća i tišina vam trebaju da biste učili i bili u kontaktu sa svojim dubokim emocijama. Valdorfske škole imaju povrtnjake u kojima deca uče ne kako raditi u tišini, nego kako raditi s tišinom. Samoća ne podrazumeva usamljenost. Tišina i kontemplacija vam trebaju da biste rasli i stvarali.