Autor: Sanja Dutina
Supermen. Spajdermen. Betmen. Superheroji danas imaju skoro pa isti značaj i popularnost kao Robin Hud, Drakula, Pepeljuga ili Crvenkapica. Ne govorimo samo o klasičnim superherojima, jer tu spadaju i Luk Skajvoker (Star Wars), Nindža Kornjače, Pokemoni, pa i Hari Poter- što da ne. Počevši od stripova, danas su prisutni i na filmu, televizijskim serijama, kompjuterskim igricama; njihove likove možemo videti i na odeći, igračkama i drugim predmetima (nadam se da niste propustili Betmena u Happy Meal-u). Jednom rečju, postali su deo dečje kulture, mada ni mi odrasli ne možemo tako lako da im odolimo. Uz to, sastavni su deo dečjih aktivnosti kao što su igra, fantazija, crtanje, pisanje.
Na neki način, slični su pričama iz mitova i bajki. Isto je u pitanju borba dobra i zla, pronalaženje identiteta i realizacija selfa. Glavni junak je takođe najčešće siroče, koje poseduje posebne talente i moći pomoću kojih prevazilazi različite poteškoće. Često ih proganja mračna prošlost, a nekada neočekivano postaju heroji jer su primorani da delaju i da prihvate svoju subdinu spasitelja. Postižu velike stvari, ne samo za sebe, već i za čitavo čovečanstvo.
Razlika u odnosu na mitologiju i bajke je u tome što ove priče nisu smeštene u prošlost ili “bilo jednom davno” vreme, već u budućnost ili sadašnjost, u neki imaginarni svet koji je u isto vreme i sličan i drugačiji od našeg, ili u jedan od mnogih svetova u univerzumu koji je paralelan našem. Dar od Boga ili magija su uglavnom zamenjeni naukom i tehnologijom.
Superjunaci su najčešće ljudi, bića sa ljudskim likom, vanzemaljci. Definiše ih kostim, tj nose masku i poseban znak na grudima koji služi kao simbol moći (ali i logo brenda). Maska je ključna jer govori o tajnom identitetu, s obzirom da često vode dvostruki život- jedan u kom su obučni ljudi, kao i svi mi, i drugi u kom postaju junaci koji pravdu uzimaju u svoje ruke. Drugi značajni likovi su njihovi mentori (duhovni vodiči) i saveznici (koje nalaze tokom akcije, ili postaju deo tima superheroja). Nije retkost ni da su žene u glavnoj ulozi (na pr., Catwoman, Wonderwoman). Ipak, to što je više muških superheroja može se pripisati činjenici da devojčice uče da se identifikuju još na ranom uzrastu i sa muškim i sa ženskim herojima, što nije slučaj sa dečacima. Devojčice će rado gledati crtane filmove u kojima muškarci igraju glavnu ulogu, dok dečaci odbijaju da gledaju program za devojčice.
Da ovi narativi ne reflektuju neke nesvesne psihološke potrebe, teško da bi se toliko dugo zadržali i ostvarili toliki uspeh. Osnovni razlog zašto su privlačni deci, jeste pre svega to što inkorporiraju aspekte njihovog života u svoju igru, i na taj način ispunjavaju i zadovoljavaju važne psihološke i socijalne potrebe.
