DECA su jedna od najjačih karika u lancu proizvodnje baterija za pametne mobilne telefone, tablete i električne automobile najpoznatijih i najvećih svetskih brendova kao što su „Epl“, „Majkrosoft“, „Samsung“, „Soni“, „Dajmler“ ili „Folksvagen“. Njihov ropski rad ugrađuje se u ove proizvode, navodi Amnesti internešnel u najnovijem izveštaju. Svojevrsno zlostavljanje maloletnika nije nepoznanica ni u jednom delu sveta, ali su rudnici kobalta u Demokratskoj Republici Kongo na čelu crne kolone.
U njima rade i deca koja su jedva stasala za školu. Amnesti tvrdi da nije mali broj onih koji su tek navršili sedam godina! Trag u krajnjoj instanci vodi do kineskih firmi koje, kaže se u izveštaju, ne prezaju od kršenja svih međunarodno važećih propisa da bi se dokopale što većeg profita. Priča o zloupotrebi dece, međutim, ipak počinje u takozvanim zemljama u razvoju, među kojima je Kongo, gde je zapošljavanje maloletnika uobičajena praksa.
Pročitajte i: Kako siromaštvo šteti mozgu deteta
Kobalt je ključni mineral u litijum-jonskim baterijama koje se iznova pune strujom, a procenjuje se da se više od polovine svetske proizvodnje odvija u Kongu. Jedan od najvećih kupaca kobalta je domaća firma, ali ona posluje u sklopu „Huaju kobalt kompanija“, sa sedištem u Kini. Ta firma je među vodećim na listi svetskih proizvođača kobalta.
Ona, potom, prodaje dragoceni mineral fabrikama koje proizvode komponente za litijum-jonske baterije u Kini i Južnoj Koreji. Sledeći u lancu su proizvođači baterija koji svojim proizvodom snabdevaju velike i moćne informatičke i kompanije automobilske industrije dobro poznate svima.
NEPREKIDNO
– Provodio sam i po 24 sata odjednom u tunelima, dolazio ujutru i ostajao do sledećeg jutra – priča Paul (14), siroče koga je hraniteljska porodica primoravala na rad u rudniku kobalta u Kongu. – Moja hraniteljska majka htela je da me pošalje u školu, ali je „otac“ bio protiv. Terao me je da ropski radim u rudarskim jamama.
Međunarodne organizacije, među kojima i Unicef, već su isticale ovaj problem tokom 2014. i 2015. godine, ali se ništa nije promenilo. Deca ne samo da i dalje rade po 12 sati u rudnicima, nego su prinuđena da podižu i nose teret i do 40 kilograma! Od zaštitne opreme nema ni traga, nemaju ni osnovno: rukavice i maske na ustima i nosu. Zato su često izloženi vrlo visokim nivoima kobalta, što je toksično.
Prema američkom Centru za kontrolu bolesti, hronična izloženost prašini koja sadrži kobalt može da prouzrokuje potencijalno smrtonosno plućno oboljenje poznato kao bolest teških metala. Udisanje čestica kobalta dovodi do respiratornih preosetljivosti, astme, plitkog daha i čitavog niza poremećaja u funkcionisanju pluća. Amnesti apeluje i na vlasti u Pekingu da se pozabave ovim problemom.
I. STANOJEVIĆ
Izvor: Novosti
Pročitajte i: Ugljenične nanocevi u plućima dece
