Roditelji s vremenom prestaju da budu partneri, prestaju da budu prijatelji i ljubavnici, jedino na šta se koncentrišu je da budu roditelji i to, prema mišljenju Jespera Jula mora da se promeni.
JEDAN od najpoznatijih porodičnih teoretičara današnjice čije se knjige o vaspitanju i roditeljstvu masovno prevode i prodaju u svim krajevima sveta, osim knjiga i predavanja objavljuje i članke u renomiranim svetskim časopisima. Članci su skraćene teze koje iznosi u svojim knjigama, a verujte, jedan je od čitanijih autora na ovu roditelji/deca temu. Verujemo da ste čuli za njega i da ga ne treba dodatno predstavljati.
“Deci trebaju oba normalna roditelja! Deca ne smeju da budu prepuštena brizi samo majke, jer to što otac brine o poslu da bi zaradio za svoju porodicu, detetu ne znači mnogo s obzirom da još nema pojam o važnosti rada, ali zna da mu u vaspitanju stalno nedostaje otac.” – slažete li se s ovim komentarom? Verojatno da, jer jednostrano vaspitanje je nešto što se u svetu ne događa od juče, a koliko god mi govorili da naša deca imaju oba roditelja, mnogi od nas verojatno lažu i sebe i druge. Čim se povede razgovor o tome koliko očevi učestvuju u organizaciji celokupnog domaćinstva – na videlo izlazi prava istina. Njihov udeo je, u odnosu na sve ono što svakodnevno čini žena i majka, jako mali!
Takav odnos snaga u brizi oko domaćinstva relativno je nedavno postao ovoliko očigledan. Muškarci su i pre dolaska bebe preuzeli ulogu oca porodice, onog obezbeđuje velike stvari, barem je tako u većini porodica, ali su te velike stvari za samo dete zapravo poprilično neznačajne. Ono ih tako ne doživljava.
Žena je, s druge strane, već s prvim danima trudnoće počela da menja sebe i da se pretvara iz žene u majku, a to su dve sasvim različite uloge. S dolaskom bebe žena je postala samo majka pa je gotovo u potpunosti isključila onu nezavisnu ženu u sebi kakva je bila pre trudnoće.
Muškarci su postali hranitelji, a žene majke
I nije to ništa novo, niti išta neobično. To se događa u celom svetu i počelo je da se događa mnogo pre nego što smo počeli da dobijamo knjige, članke i mudre savete – kako biti dobar roditelj.
To je sasvim prirodno, kaže Jesper Jul, jer već od trenutka začeća muž i žena počinju da planiraju kako da budu majka i otac pa se vremenom toliko užive u ove uloge da smetnu s uma kako su više od 20 godina pre toga bili nešto drugo. To se jako dobro vidi po jednom učestalom primeru – muž i žena sebe više niti ne nazivaju pravim imenima već se zovu Mama i Tata. E tu je jako vidljivo upravo to, da s dolaskom deteta, odnosno s činjenicom da partneri postaju roditelji, mnoge naredne godine sami sebe vide isključivo kao roditelje, a ne više kao muža i ženu, partnera, prijatelja i ljubav svog života.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
Nema komentara.