Roditelji s vremenom prestaju da budu partneri, prestaju da budu prijatelji i ljubavnici, jedino na šta se koncentrišu je da budu roditelji i to, prema mišljenju Jespera Jula mora da se promeni.
JEDAN od najpoznatijih porodičnih teoretičara današnjice čije se knjige o vaspitanju i roditeljstvu masovno prevode i prodaju u svim krajevima sveta, osim knjiga i predavanja objavljuje i članke u renomiranim svetskim časopisima. Članci su skraćene teze koje iznosi u svojim knjigama, a verujte, jedan je od čitanijih autora na ovu roditelji/deca temu. Verujemo da ste čuli za njega i da ga ne treba dodatno predstavljati.
“Deci trebaju oba normalna roditelja! Deca ne smeju da budu prepuštena brizi samo majke, jer to što otac brine o poslu da bi zaradio za svoju porodicu, detetu ne znači mnogo s obzirom da još nema pojam o važnosti rada, ali zna da mu u vaspitanju stalno nedostaje otac.” – slažete li se s ovim komentarom? Verojatno da, jer jednostrano vaspitanje je nešto što se u svetu ne događa od juče, a koliko god mi govorili da naša deca imaju oba roditelja, mnogi od nas verojatno lažu i sebe i druge. Čim se povede razgovor o tome koliko očevi učestvuju u organizaciji celokupnog domaćinstva – na videlo izlazi prava istina. Njihov udeo je, u odnosu na sve ono što svakodnevno čini žena i majka, jako mali!
Takav odnos snaga u brizi oko domaćinstva relativno je nedavno postao ovoliko očigledan. Muškarci su i pre dolaska bebe preuzeli ulogu oca porodice, onog obezbeđuje velike stvari, barem je tako u većini porodica, ali su te velike stvari za samo dete zapravo poprilično neznačajne. Ono ih tako ne doživljava.
Žena je, s druge strane, već s prvim danima trudnoće počela da menja sebe i da se pretvara iz žene u majku, a to su dve sasvim različite uloge. S dolaskom bebe žena je postala samo majka pa je gotovo u potpunosti isključila onu nezavisnu ženu u sebi kakva je bila pre trudnoće.
Muškarci su postali hranitelji, a žene majke
I nije to ništa novo, niti išta neobično. To se događa u celom svetu i počelo je da se događa mnogo pre nego što smo počeli da dobijamo knjige, članke i mudre savete – kako biti dobar roditelj.
To je sasvim prirodno, kaže Jesper Jul, jer već od trenutka začeća muž i žena počinju da planiraju kako da budu majka i otac pa se vremenom toliko užive u ove uloge da smetnu s uma kako su više od 20 godina pre toga bili nešto drugo. To se jako dobro vidi po jednom učestalom primeru – muž i žena sebe više niti ne nazivaju pravim imenima već se zovu Mama i Tata. E tu je jako vidljivo upravo to, da s dolaskom deteta, odnosno s činjenicom da partneri postaju roditelji, mnoge naredne godine sami sebe vide isključivo kao roditelje, a ne više kao muža i ženu, partnera, prijatelja i ljubav svog života.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Imala je sve petice, ali mama je primetila da se ne smeje
Piše: Snežana Golić, pedagog Kao mala bila je dobro dete. Nije vikala u ulazu, slagala je svoje stvari, nije gurala i čupala vršnjake, delila je igračke, trčala je oprezno. Na...
Slikamo đačke knjižice, diplome, dižemo kredite zbog dečijih rođendana…
Psihoterapeutkinja Vahida Đedović, poznata i kao “doktorka za ljubav”, bila je gošća “Novog dana” na televiziji N1, a govorila o deci kao “statusnim simbolima” i o tome kako roditelji deci...
Kako najlakše da uništite svog adolescenta: Tipovi roditelja u ključnom periodu odrastanja deteta
Piše: Sanja Dutina Dragović, Psihobrlog Vaspitavati i odgajati dete od dve godine i adolescenta nije isto. Svaka razvojna faza je podjednako važna i nosi jedinstvene izazove i za decu i...
Kad su mama i tata narcisi: Porodice kao drveće koje je istovremeno i lepo i trulo
Piše: Marica Stijepović, Psihobrlog U knjizi Narrative Therapy: Making Meaning, Making Lives autori prespituju koncept moći u psihoterapijskom odnosu, diskutujući Fukoov stav da je znanje, kao i slika o sebi, neodvojiva od ovog koncepta....
Nema komentara.