* * *
– Kako smeš da se tučeš?
— Pa, šta da radim, mamice, kad tuča sama izlazi iz mene?
* * *
— Nano, šta je to raj?
— To ti je tamo gde ima jabuka, krušaka, pomorandži, trešanja
— A, sad znam: raj — to je kompot.
* * *
— Tetka, da bi ste vi za hiljadu rubalja pojeli crknutu mačku?
* * *
Pročitajte i: Kad te dete izblamira…
Šapuće: — Baba sapunom umiva njušku
— Baba nema njušku, baba ima lice.
Otišla je opet da pogleda.
— Nije, ipak je malkice njuška.
* * *
— Mama, vidi kakva sam ja razmrsnica! I pokazala je kanap koji je uspela da razmrsi.
* * *
— Bio jedan pastir, zvao se Makar. I imao je kćerku Makaronu.
* * *
— Jao, mama, kako je ovo lepo gadno!
* * *
— Hajde, Njura, dosta je, ne plači!
— Pa ne plačem ja tebi, plačem teta-Simi.
* * *
— Vi ćete i šišarku zaliti?
— Hoću.
— Je da izraste šišarčad?
Nastavak ad mi odrasli dajemo samo živim bićima: jagnjad, prasad i dr. Ali pošto je deci i neživo živo, ona ovaj nastavak koriste češće nego mi i uvek ih možemo čuti da kažu:
— Tata, vidi kako je lepa vagončad.
Serjoža, dečak od dve i po godine, kad je prvi put video vatru iz koje su prštale crvene varnice, zapljeskao je i povikao: — Plamen i plamenčad! Plamen i plamenčad!
