Priredila: Bojana Krstić
Povodom činjenice da se danas mnogi roditelji pitaju kako mogu na najbolji način da utiču na razvoj dobrog imunitet deteta razgovarali smo sa Irenom Marković, strukovnom medicinskom sestrom iz oblasti medicinskih nauka, koja poseduje ogromno iskustvo na polju dečjeg razvoja, socijalizacije, ishrane, nege i lečenja, ne samo kroz teoriju nego i praksu. Irena na društvenim mrežama vodi grupu pod nazivom Zdrava beba, kroz koju bezrezervno i sa velikom posvećenošću pomaže trudnicama i majkama u svim njihovim nedoumicama.
Kada počinjemo da utičemo na imunitet deteta?
Ako bih morala da postavim vremensku odrednicu značajnu za imunitet deteta, to bi sigurno bio period trudnoće buduće majke. Tokom trudnoće, plod dobija važne materije i antitela od majke i zato je važno da majka bude zdrava i da se raznovrsno hrani kako njeno telo ne bi trpelo, a plod bio ugrožen. Antitela dobijena od majke tokom trudnoće štite bebu od infekcija u prvim mesecima od rođenja. Zajedno sa antitelima, leukocitima i ostalim faktorima zaštite organizma koje dete dobija dojenjem, antitela dobijena u trudnoći čine potpunu i (aktivnu i pasivnu) zaštitu deteta.
Danas imamo saznanja da štetni činioci okoline i loše, nepoželjne navike koje ima majka u trudnoći negativno utiču na zdravstveni status deteta. Tu pre svega spada pušenje, izlaganje štetnim, otrovnim i toksičnim materijama, neredovna i jednolična ishrana… Postoje preporuke da žena treba da ostavi duvan makar 6 meseci pre nego što planira trudnoću kako bi se njeno telo oslobodilo svih štetnih sastojaka cigarete, a to nije samo duvan.
Šta je prva i osnovna stvar za budući zdrav život naše dece?
Prva i osnovna stvar za zdrav početak života beba i dece i temelj budućeg zdravstvenog statusa na najbolji mogući način detetu obezbeđujemo dojenjem. Prvi podoj i kontakt kožom na kožu majke treba započeti u prvom satu nakon porođaja. Tu nije u pitanju samo mleko kao hrana, već mnogo više od mleka koje beba dobija podojima kao što je to kolonizacija (naseljavanje) bebinog organizma mikrobima koji su normalni stanovnici majčine kože. Za bebu je jako važno da prvi kontakt ima sa majkom i majčinom kožnom mikroflorom, a ne sa medicinskim instrumentima i osobljem. Prvo mleko koje se stvara u dojkama još tokom trudnoće zove se kolostrum i ima ga u jako maloj količini nakon porođaja. Međutim ta mala količina od svega 5-10 mililitara po podoju je bebi dovoljna. Sastav kolostruma i sastav majčinog mleka kasnije se jako razlikuje kada su u pitanju činioci važni za imunitet bebe. Slobodno mogu reći da mlečne formule ne sadrže niti je moguće u njih staviti sve ove važne imunomodulatore i zaštitne faktore koji su jako važni za bebin imunitet te je bebama na veštačkoj ishrani uskraćeno mnogo toga korisnog i dobrog za izgradnju imuniteta i opšte otpornosti organizma. Sama činjenica da mleko istog sastava uzima beba na rođenju i beba sa 6 meseci je dovoljna.
Kolostrum je bogat imunoglobulinima, posebno serumskim IgA, koji je jako važan kao prva barijera i deluje oblaganjem, prekrivanjem intestinuma praveći „štit“ za odbranu od infekcija. Organizam bebe u prvih 4-6 nedelja ne stvara sopstveni IgA, a ne sadrže ga ni formule, te je s toga neophodno da ga dobije iz majčinog mleka. IgA stvoren u majčlinom mleku štiti bebu i od svih onih infekcija i mikroba koje je majka uspešno “preležala“ ili sa kojima je trenutno u kontaktu. Na taj način beba je zaštićena od infekcija koje trenutno majka ima. Tek u drugom i trećem mesecu života organizam odojčeta počinje sa proizvodnjom vlastitih antitela, a broj antitela dobijenih od majke tokom trudnoće se smanjuje. Sve dokle god je dojeno, dete dobija činioce važne za jačanje imuniteta i opšteg zdravlja deteta. Nakon godinu dana u majčinom mleku se povećavaju izvesni faktori zaštite kako bi sačuvali dete od štetnog uticaja mikroba sa kojima je sada svakodnevno u kontaktu jer se kreće, puzi, hoda, pada…
Majčino mleko je bogato belim krvnim ćelijama (leukocitima) koje su vrsta „prve vakcine“ i imaju vrlo važnu ulogu u zaštiti bebe od bolesti i nepoželjnih infekcija. Proteini surutke, lizozim i laktoferin takođe uništavaju bakterije, viruse i gljivice, a drugi mehanizam odbrane je vezivanje laktoferina za gvožđe čime se onemogućava da mikrobi zavisni od gvožđa dospeju i vežu se za gvožđe, rastu i množe se. Kolostrum dalje sadrži veliki procenat proteina, minerala i vitamina (A,E,K) koji se rastvaraju u mastima, ali i svih drugih vitamina osim vitamina K koji je potrebno dodatno unositi od sredine prvog meseca života bebe zato što ga u prvih 15 dana ima dovoljno u kolostrumu i prelaznom mleku majke. Beba crpi energiju iz masti i zato su masti jako važne za zdrav i pravilan razvoj bebe. Proteini iz majčinog mleka su fantastični i puno se razlikuju od proteina životinjskih mleka i proteina sadržanih u mlečnim formulama i po kvalitetu i po kvanititetu i po ravnoteži aminokiselina. Majčino mleko je bogato je i prostaglandinima koji utiču na varenje i sazrevanje creva i tako doprinose poboljšanju imuniteta. Kravlje mleko i mlečne formule sadrže laktoalbumin koji ne postoji u majčinom mleku i kod dece uzrokuje brojne probleme i alergije, koje negativno utiču na imunitet deteta. Humano mleko sadrži i bifidus faktor koji podstiče rast bifido laktobacilaa oni takođe imaju ulogu u zaštiti od infekcija. Za bebu je jako važno da bude isključivo dojena u prvih 6 meseci bez dodavanja vode i druge hrane i tečnosti.
Ako je dojenje broj jedan dobrog imuniteta, šta je po važnosti na drugom mestu i dalje?
Sledeća i ne manje važna činjenica ukoja doprinosi poboljšanju imuniteta i opšteg stanja organizma deteta je svakodnevni aktivni boravak na svežem vazduhu napolju u trajanju od najmanje sat vremena. Izuzetak su magloviti, vetroviti dani i za naše podneblje dani kada je temperatura niža od minus 10 stepeni. U zavisnosti od godišnjeg doba, odabraćemo najprijatniji deo dana, pa će to zimi biti oko podneva, a leti rano ujutru i kasno popodne uz adekvatnu odeću i zaštitu od hladnoće ili sunca (šeširić, skafander, kapa, rukavice…).
Dalje su to kućni i spoljni higijenski uslovi u kojima i pod kojima dete živi. Sterilna, preterano čista i dezinfikovana sredina nepovoljno utiče na imunitet dece. Ukoliko sprečavamo dete da dolazi u kontakt sa normalnom mikrobiološkom sredinom u kojoj živoimo i ukoliko ubijemo sve bakterije iz okruženja dezinficijensima, detetov organizam neće imati priliku da reaguje i bude aktivan već će biti uspavan. Takav organizam burno reaguje na sve ono na šta ne bi trebalo da reaguje pa su danas u porastu autoimuna oboljenja i alergije, gde organizam zapravo napada sam sebe umesto da napada stvarnu opasnost iz spoljne sredine. Dakle, od kad počne da se okreće i puzi, dete treba da boravi na podu. Pod treba da bude čist, ali ne i sterilan. Dovoljno je jednom do dva puta godišnje oprati tepihe, usisavati (minimum tri puta sedmično) i ne ulaziti u kuću u obući koju nosimo spolja. Igačke povremeno oprati toplom ili vrelom vodom i to je sve. U takvim uslovima, ne treba prati varalicu ako padne na pod niti sprečavati dete da stavlja u usta ruke i igračke sa poda. Napolju treba dozvoliti detetu da se igra sa lišćem, drvećem, kamenjem, zemljom, na travi, da skače po baricama. Zapravo treba samo pratiti razvoj deteta. Onda kada je spremno da se okrećei puzi, spremno je da se susretne sa podom- spustiti ga na pod. Kada se uspravi i krene da hoda, pa padne, nije smak sveta što je isprljao ruke. Nema potrebe za vlažnim maramicama i pranjem ruku odmah.
Adekvatno odevanje i optimalna temperatura životnog prostora su takođe važni činioci u izgradnji imuniteta. Svedok sam da se i dalje preporučuje da beba u sobi, na 30 stepeni treba da nosi kapu na glavi. Ovaj savet je neopravdan. Kada dobijem ovakvo pitanje, pitam roditelje –„A šta ćemo staviti bebi na glavu na minus deset napolju ako joj na plus 30 stavimo kapu?“. Odevajte bebu kao i sebe. Čak, deca se mnogo više kreću, aktivnija su, pa će im možda biti pretoplo iako nama nije. Optimalna temperatura prostora u kome boravi beba treba da bude oko 20 stepeni (18-21stepen) i nešto viša kada kupamo bebu( 22-26).
