Psihoterapeut Zoran Milivojević ocenjuje da se danas stripovi, pa i bajke „peru“ i da postaju idilični, a da bi zapravo trebalo da predstavljaju pripremu za spoljni svet gde postoji i zlo.
– Funkcija bajke ili stripa je da pripremi dete za to da pored dobra postoji i zlo. To zlo u stripu trebalo bi da mu prikaže da postoje negativne sile, ali da pravda pobeđuje. Sadašnji strip junaci su jednostavno – glupi. Strip ili crtani film nema nikakve fabule ili poruke. Sve je nepovezano. Stripovi nisu ni u modi, sve je u video-produkciji, što podrazumeva platformu za kupovinu, za stvaranje potrošačkog društva koje stalno kupuje nešto novo i novo. Čak i ono što se prikazuje na javnom servisu ne bih dao svom detetu da gleda. Nema borbe dobra i zla poput one s Popajem i Badžom ili Tomom i Džerijem. Danas prevladavaju neke takozvane društveno ili politički korektne priče koje su u stvari – propaganda. Strip i crtani film se oslanjaju na efekte ili su potpuno lišeni svake radnje. Za mene je bolja i ta razlika između dobra i zla koju je pokazivao nekadašnji strip ili crtani film. Deca treba da prave nestašluke – zaključuje Zoran Milivojević, uz opasku da svom detetu današnje „crtane junake“ nikako ne bi preporučio.
Čini se da su generacije dece naivno verovale da su Denis, Popaj ili Hogar, kao i ostali junaci njihovog odrastanja, normalni. Da strip i crtani film nisu nauka, već običan život. I šta im fali! Ili ipak…
O deci đavolčićima
– Reč je o tome da mali đavoli brzo rastu, da do finih nijansi razviju ekscentričnost. Očigledno je da deca odrastaju u neljudskom okruženju i u civilizaciji koja podstiče asocijalnost i nezrelost. Iscrpljenost roditelja zbog izgaranja na poslu ili u zavisnostima dovela je do nedostatka vremena za bilo šta drugo, te današnja deca odrastaju bez dubljeg kontakta sa starijim generacijama, tačnije, niko ih ne uči odrastanju – primećuje Zoran Stefanović istoričar pop kulture i jedan od osnivača Udruženja stripskih umetnika Srbije.
Uglješa Balšić
Izvor: Blic
