Jedna Novosađanka podelila je na svom Fejsbuk profilu jednu priču i probala da da odgovor na pitanje – šta je sreća?
Dirljiv status na Fejsbuku je za kratko vreme podelilo skoro 500 ljudi nateraće vas da se zamislite. Prenosimo vam ga u celosti:
Ulazim u porodilište.. Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se…
Babica mi prilazi i kaže. Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca a beba je baš mala.
“Kako se zoveš”, pitam i prilazim ženi.
“Milica”, kaže jedva čujno..
“Odakle si”, nastavljam sa pitanjima.
“Odavde”, kaže, “tu sam se udala”.
“Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte”, pitam.
Pročitajte i: Proverite, možda ste već srećni…
“Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se” priča.
Ja počinjem da se ledim… Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.
“Milice, koga imaš ? Brata, sestru”, upitam.
“Samo sestru doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete sa njim, biće ti bolje nego ovde. I tako sam se ja udala”, kaže.
“I je l ti lep muž”, pokušavam da se našalim.
“Dobar je”, prozbori i nastavlja da ćuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli. Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promeni.
Babica mi donosi njene analize krvi.. Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.
“Znate, nastavlja.. Ovo je devojčica. Zvaću je Anđela. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove. I pelene, imam i pelene. Nego, nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem.
“Napni se Milice”, kažem i gledam u babicu. Svi ćutimo. Nemamo reči.A iznutra nas steže, boli..
Hajde Milice, najjače što možeš, napni . Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu svoju snagu. i ona se porodi. Beba mršava, ali lepa, plače, crnokosa.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Ženama mozak naraste nakon porođaja
Popularno verovanje da se ženski um pretvori u kašu tokom trudnoće i porođaja je totalno pogrešno – mozgovi žena, u stvari, narastu u tom periodu, tvrde naučnici, prenosi Telegraf. Istraživači...
Danas je Svetski dan prevremeno rođene dece
U Srbiji svake godine pre vremena na svet dođe oko 4.000 beba. Prim. dr Radmila Mileusnić Milenović, direktorka Instituta za neonatologiju, kaže za RTS da je u tom institutu prosečno...
NIS podržava zdravstvene ustanove i buduće roditelje: Vreme je da se nove nade rode
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je prosečna starost stanovništva 43,5 godina, što je svrstava u deset demografski najstarijih zemalja u Evropi. Starenje društva ima dalekosežne posledice po...
Mama iz Srbije: Da mogu ponovo da biram, nikad se ne bih porađala u Norveškoj
Imam 30 godina i daleko od toga da sam došla nepripremljena u Norvešku. Zapravo, znala sam više o njenoj kulturi, književnosti, istoriji i jeziku od većine naših koji se doseljavaju,...
Za sreću? Pa treba tačno suprotno od onoga koliko su te roditelji razmazili (upropastili)!!!
Dirljiva priča, ali kao neko ko radi u dotičnoj ustanovi mogu da potpišem da to NIJE priča iz novosadskog porodilišta. Kao literarni sastav je za peticu, ostalo…
Dirljivo