Dirljiva priča o jednoj Milici iz novosadskog porodilišta

Dirljiv status na Fejsbuku je za kratko vreme podelilo skoro 500 ljudi nateraće vas da se zamislite. Prenosimo vam ga u celosti:

Ulazim u porodilište.. Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se…

Babica mi prilazi i kaže. Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca a beba je baš mala.

“Kako se zoveš”, pitam i prilazim ženi.

“Milica”, kaže jedva čujno..

“Odakle si”, nastavljam sa pitanjima.

“Odavde”, kaže, “tu sam se udala”.

“Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte”, pitam.

Pročitajte i: Proverite, možda ste već srećni…

“Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se” priča.

Ja počinjem da se ledim… Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.

“Milice, koga imaš ? Brata, sestru”, upitam.

“Samo sestru doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete sa njim, biće ti bolje nego ovde. I tako sam se ja udala”, kaže.

“I je l ti lep muž”, pokušavam da se našalim.

“Dobar je”, prozbori i nastavlja da ćuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli. Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promeni.

Babica mi donosi njene analize krvi.. Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.

“Znate, nastavlja.. Ovo je devojčica. Zvaću je Anđela. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove. I pelene, imam i pelene. Nego, nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem.

“Napni se Milice”, kažem i gledam u babicu. Svi ćutimo. Nemamo reči.A iznutra nas steže, boli..

Hajde Milice, najjače što možeš, napni . Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu svoju snagu. i ona se porodi. Beba mršava, ali lepa, plače, crnokosa.

Otac u porođajnoj sali: Bolovi su manji, a osećaj sreće mnogostruko veći

Novi Sad dobio MAM klupu za dojenje

Švajcarska pravila za mamu i dete

Brinite o sebi jer niko drugi neće

Zašto ne dojim? Imam svoje razloge i ne moram da ti ih kažem

Piše: Jovana Papan Jednom davno sam naišla na ovo poređenje: kad postanete roditelj, kao da se ono veliko Sauronovo oko iz Gospodara prstenova odjednom okrene prema vama i...

Trudnoća i verovanja kod amazonskih Indijanaca: Jedna majka, mnogo očeva

Brazil je velika južnoamerička zemlja koja u sebi objedinjuje mnogo različitih zajednica. Plemena Amazonije predstavljaju pravu riznicu tradicija i rituala, među kojima značajno mesto zauzimaju i prakse vezane za trudnocu...

Ne volim da budem trudna i ne izvinjavam se zbog toga

Postoji ta romantizovana predstava kakva trudnica treba da bude i kako da se ponaša. Žena bi trebalo da bude opčinjena čudom koje se dešava u njoj i potpuno zaljubljena u...

Zašto majke celog sveta nose decu na levoj strani?

Kada majka podigne dete, u velikoj većini slučajeva, drži ga na levoj strani tela. Ovo ponašanje zajedno je ljudima i drugim primatima, a nova istraživanja pokazuju da je tipično i...