Jedna Novosađanka podelila je na svom Fejsbuk profilu jednu priču i probala da da odgovor na pitanje – šta je sreća?
Dirljiv status na Fejsbuku je za kratko vreme podelilo skoro 500 ljudi nateraće vas da se zamislite. Prenosimo vam ga u celosti:
Ulazim u porodilište.. Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se…
Babica mi prilazi i kaže. Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca a beba je baš mala.
“Kako se zoveš”, pitam i prilazim ženi.
“Milica”, kaže jedva čujno..
“Odakle si”, nastavljam sa pitanjima.
“Odavde”, kaže, “tu sam se udala”.
“Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte”, pitam.
Pročitajte i: Proverite, možda ste već srećni…
“Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se” priča.
Ja počinjem da se ledim… Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.
“Milice, koga imaš ? Brata, sestru”, upitam.
“Samo sestru doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete sa njim, biće ti bolje nego ovde. I tako sam se ja udala”, kaže.
“I je l ti lep muž”, pokušavam da se našalim.
“Dobar je”, prozbori i nastavlja da ćuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli. Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promeni.
Babica mi donosi njene analize krvi.. Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.
“Znate, nastavlja.. Ovo je devojčica. Zvaću je Anđela. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove. I pelene, imam i pelene. Nego, nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem.
“Napni se Milice”, kažem i gledam u babicu. Svi ćutimo. Nemamo reči.A iznutra nas steže, boli..
Hajde Milice, najjače što možeš, napni . Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu svoju snagu. i ona se porodi. Beba mršava, ali lepa, plače, crnokosa.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Krastavac za bebe: ukusni recepti za malce!
Krastavci su sačinjeni uglavnom od vode i kao hrana za bebe, oni zaista ne nude mnogo hranljivih materija. Malo...
Nova RADOSNICA – Sunce, beba i ja
Dnevnik zajedničkog odrastanja autorke Miljane Prijić, pod naslovom Sunce, beba i ja, novo je izdanje Kreativnog centra. Reč je o netipičnoj radosnici u kojoj zajedno rastu jedna beba, njen stariji...
Gubitak bebe – Kako se osećaju mame “anđela”?
Gubitak bebe donosi ogromnu bol, čak i kad se radi o gubitku bebe u prvim nedeljama...
U Srbiji najmanje rođenih beba od početka 20. veka
Piše: Katarina Đorđević U Srbiji je tokom protekle godine umrlo čak 15.195 ljudi više nego...
Za sreću? Pa treba tačno suprotno od onoga koliko su te roditelji razmazili (upropastili)!!!
Dirljiva priča, ali kao neko ko radi u dotičnoj ustanovi mogu da potpišem da to NIJE priča iz novosadskog porodilišta. Kao literarni sastav je za peticu, ostalo…
Dirljivo