Dirljiva priča o jednoj Milici iz novosadskog porodilišta

Jedna Novosađanka podelila je na svom Fejsbuk profilu jednu priču i probala da da odgovor na pitanje – šta je sreća?

“Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim”, kaže.

Uzima je grli, ljubi i plače od sreće.

“Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška doktorka”, pita.

“Evo samo malo, Milice izmerićemo bebu”, objasnim. Beba je teška 2200 grama. Terminska beba, beba gladne Milice.

“Lepa je doktorka, stvarno je lepa”.

“Jeste Milice, lepa…”

Teram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.

“Milice jesi li gladna, žedna?”

“Nisam, ješću kasnije. Ne brinite, ne treba meni mnogo”. I prvi put Milica ima osmeh.

Izlazim iz porodilišta. Čeka me nizak čovek.

“Ja sam Milicin muž. Da li je Milica dobro?”

“Jeste”, kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Srećan je.

“Molim vas, dajte ovo Milici”, reče i pruža malu kutiju keksa i sok. “Neka jede, treba da doji, a ja cu doći sutra.. Eto krenulo mi, imam da radim ..

Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene.

Pročitajte i: Šta čini dobar život? 3 lekcije iz najdužeg istraživanja o sreći

Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista.

Shvata moj pogled. Gleda me u oči i kaže.

“Oprala sam je i osušila se. Toplo je. Vidite”, kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta. Sokovi, napolitanke, čokolade.

“Dale su mi, nisam uzela.. Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava a mi debele”.

Nameštam osmeh i gledam oko sebe.. Ove divne žene iz sobe su osetile da treba da joj pomognu i donele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutka je nisu uvredile..

Dolazi dan otpusta. Pri polasku Milica dolazi da se zahvali..

“Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo.”

“Neka Milice, uživaj. Nije to ništa.”

“Hvala , hvala…”

A on ih čeka.. Ljubi ih u kosu i daje Milici jednu ružu.. ..Tako se valja..

Gledam ih i mislim.. Koliko ti stvarno potrebno da budeš srećan? Zaista ne znam…
Izvor: 24sata.rs

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Zamislite da sa 75 godina shvatite da nikad niste plivali u toplom moru noću, ali sada je prekasno

Zamislite da imate 75 godina i shvatite da ste se sakrili iz straha da ste stvarni...

Ilija Brdar: Peške do Ostroga za pomoć sugrađanki

Ilija Brdar iz Novog Sada kreće na hodočašće od manastira Grgeteg do manastir Ostrog kao deo humanitarne akcije pomoći njegovoj sugrađanki

Koliko od 1. jula iznosi roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete?

Povećan je iznos roditeljskog dodatka za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta, a novine važe za bebe rođene posle 1. jula

Sva deca lažu – a zašto ih ne treba kažnjavati za to?

Roditeljima uvek smeta kad primete da njihova deca lažu, ali znate li zašto oni to rade i kada zaista počinju da shvataju šta je laž?

“SHAPING FUTURES” – revija frizura mladih, talentovanih frizera

U saradnji sa “Školom za negu lepote” iz Beograda, prvi put u Srbiji je realizovana ovakva društveno odgovorna inicijativa

Pratite nas

KOMENTARI

3 Komentara

  1. Dirljiva priča, ali kao neko ko radi u dotičnoj ustanovi mogu da potpišem da to NIJE priča iz novosadskog porodilišta. Kao literarni sastav je za peticu, ostalo…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img