Jedna Novosađanka podelila je na svom Fejsbuk profilu jednu priču i probala da da odgovor na pitanje – šta je sreća?
“Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim”, kaže.
Uzima je grli, ljubi i plače od sreće.
“Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška doktorka”, pita.
“Evo samo malo, Milice izmerićemo bebu”, objasnim. Beba je teška 2200 grama. Terminska beba, beba gladne Milice.
“Lepa je doktorka, stvarno je lepa”.
“Jeste Milice, lepa…”
Teram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.
“Milice jesi li gladna, žedna?”
“Nisam, ješću kasnije. Ne brinite, ne treba meni mnogo”. I prvi put Milica ima osmeh.
Izlazim iz porodilišta. Čeka me nizak čovek.
“Ja sam Milicin muž. Da li je Milica dobro?”
“Jeste”, kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Srećan je.
“Molim vas, dajte ovo Milici”, reče i pruža malu kutiju keksa i sok. “Neka jede, treba da doji, a ja cu doći sutra.. Eto krenulo mi, imam da radim ..
Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene.
Pročitajte i: Šta čini dobar život? 3 lekcije iz najdužeg istraživanja o sreći
Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista.
Shvata moj pogled. Gleda me u oči i kaže.
“Oprala sam je i osušila se. Toplo je. Vidite”, kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta. Sokovi, napolitanke, čokolade.
“Dale su mi, nisam uzela.. Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava a mi debele”.
Nameštam osmeh i gledam oko sebe.. Ove divne žene iz sobe su osetile da treba da joj pomognu i donele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutka je nisu uvredile..
Dolazi dan otpusta. Pri polasku Milica dolazi da se zahvali..
“Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo.”
“Neka Milice, uživaj. Nije to ništa.”
“Hvala , hvala…”
A on ih čeka.. Ljubi ih u kosu i daje Milici jednu ružu.. ..Tako se valja..
Gledam ih i mislim.. Koliko ti stvarno potrebno da budeš srećan? Zaista ne znam…
Izvor: 24sata.rs
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Zašto majke celog sveta nose decu na levoj strani?
Kada majka podigne dete, u velikoj većini slučajeva, drži ga na levoj strani tela. Ovo ponašanje zajedno je ljudima i drugim primatima, a nova istraživanja pokazuju da je tipično i...
Rođeni blizanci iz embriona zamrznutog pre 30 godina
U američkoj državi Tenesi rođeni su blizanci iz embriona zamrznutog pre više 30 godina. Ovo je verovatno novi rekord za najduže zamrznute embrione iz kojih su uspešno rođene bebe. Čuvani su na...
Ženama mozak naraste nakon porođaja
Popularno verovanje da se ženski um pretvori u kašu tokom trudnoće i porođaja je totalno pogrešno – mozgovi žena, u stvari, narastu u tom periodu, tvrde naučnici, prenosi Telegraf. Istraživači...
Danas je Svetski dan prevremeno rođene dece
U Srbiji svake godine pre vremena na svet dođe oko 4.000 beba. Prim. dr Radmila Mileusnić Milenović, direktorka Instituta za neonatologiju, kaže za RTS da je u tom institutu prosečno...
Za sreću? Pa treba tačno suprotno od onoga koliko su te roditelji razmazili (upropastili)!!!
Dirljiva priča, ali kao neko ko radi u dotičnoj ustanovi mogu da potpišem da to NIJE priča iz novosadskog porodilišta. Kao literarni sastav je za peticu, ostalo…
Dirljivo