U Srbiji živi nekoliko hiljada dece sa invaliditetom. Toj deci potrebna je stalna nega, zbog čega su roditelji sprečeni da rade, te nemaju dovoljne prihode. Zakon roditelj-negovatelj, trebalo bi da omogući da roditelji imaju ista prava kao hranitelji, kako decu ne bi morali da daju trećoj osobi.
Predsednica Udruženja „Sreća“ Sandra Ivanković koja je i sama majka deteta sa invaliditetom, godinama vodi ovu bitku, kao inicijatorka uvođenja ovog statusa u zakonske okvire.
„Zakon je izuzetno važan. On se vodi kao elementarno pravo, postoji svuda u svetu osim u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a jako je važan jer ekonomski pospešuje porodice dece sa invaliditetom, jer pomoć je potrebna i u lekovima i u pomagalima, vežbanju, te osobe jednostavno zavise od pomoći drugog lica“, navodi ona.
Ivanković objašnjava da roditelji neće biti uslovljeni, odnosno onima koji su zaposleni i koji mogu da rade, neće biti nametnuto da se odreknu tog svog prava.
„Roditelj može da radi, zakon ga ne uslovljava. Međutim, mislim da je to dobro rešenje za roditelje, jer ako su u pitanju višestruko ometene osobe, porodica trpi u svakom aspektu, te će zakon će biti podsticaj, satisfakcija i podrška biološkim porodicama“, navodi Ivanković.
Prema njenim saznanjima, zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.
„Prvi put imamo izuzetno dobru saradnju sa nadležnima. Ranije smo izlazili na ulice, držali smo tribine, i nije bilo efekta, kao sada. Deo sam tima i mogu argumentovano da prenesem od nadležnih da će se predlog zakona do kraja godine naći u Zakonu o socijalnoj zaštiti. Ima indicija da će do kraja godine zakon biti usvojen, očekujem sastanak sa nadležnima. I kao majka i kao neko ko je vodio ovu priču, moje drugo ime bilo je upornost. Već pet godina sam u ovoj priči i konačno osetim da saradnja postoji i da priča nije prazna“, dodaje ona.
Usvajanjem zakona „roditelj-negovatelj“ bilo bi sprečeno da deca sa invaliditetom nužno budu izmeštena iz svojih primarnih porodica jer roditelji nisu u mogućnosti da se o njima brinu. Predsednica udruženja Roditelj i pravnica Dragana Ćorić kaže da je to što će uneti zakon, jeste minimalni zahtev za normalnim životom.
Ona ukazuje i na to da se roditelji dece sa invaliditetom nalaze u začaranom krugu.
„Neophodno je da roditelj-negovatelj postane zakonska kategorija jer biste u onim situacijama gde je samo jedan roditelj s takvim detetom, roditeljima omogućili određenu finansijsku i psihološku sigurnost i bezbednost i dali signal da nisu izopšteni od strane države iako to društvo neretko čini. Briga o takvoj deci nema svoje radno vreme. U pitanju su i recimo deca koja imaju neki invaliditet ili neku retku bolest koja se veoma teško leči ili za koju je potrebno lečenje u inostranstvu. Ako ste samo usmereni na detetovu dobrobit, a jeste, vi se nalazite u začaranom krugu kao takav roditelj jer želite da detetu obezbedite novac. S druge strane neophodna im je konstantna pažnja i podrška 24 sata na dan. Zato je potreban ovaj zakon i pružiti tim roditeljima da se bave svojom decom“, navodi ona.
Pitanje za nadležne jeste svakako zbog čega se na donošenje ovako važnog zakona čekalo toliko dugo, a Ćorić ističe finansijske razloge kao ključne.
Zakonom će biti obuhvaćena deca i osobe koja imaju 100 odsto invaliditeta, te bi nakon usvajanja, sledeći korak nadležnih bio i rešenje za roditelje dece i sa manjim stepenom invaliditeta. Nije za sada poznato kakav bi bio nadzor same primene zakona.
Za proteklih pet godina za zakon se borilo brojnim peticijama, kao i preko fejsbuk stranice „Podrška zakonu Roditelj–Negovatelj”, gde je sakupljeno preko 100.000 potpisa. Detetu i porodicama ovim zakonom biće omogućen kvalitetniji život, poručuje Sandra Ivanković.
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 „Moj komšija“. Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Autor: Suzana Stojićević
Izvor: 021
