To ne znači da treba obeshrabrivati majke da doje, već preduzeti nešto da se smanji upotreba ovih opasnih hemikalija koje do beba stižu kad su najosetljvije, poručuju naučnici.
Kod beba koje sisaju, nivo industrijskih hemikalija iz grupe perfluoralkilovanih jedinjenja (PFAS), koje se povezuju sa rakom i bolestima imunog sistema, svakog meseca raste od 20%-30%. To pokazuju rezultati studije Škole za javno zdravlje T.H. Han univerziteta Harvard.
Ovo je prvo istraživanje u kome se proučavao prenos perfluoralkilovanih jedinjenja kroz majčino mleko i rezultati su zabrinjavajući. “Znali smo da se male količine PFAS pojavljuju u majčinom mleku, ali sad smo utvrdili da se vremenom ove hemikalije nakupljaju u krvi beba,” kazao je Filip Grandžin, profesor sa Škole za javno zdralje.
Kako se majčino mleko prilagođava potrebama bebe
Perfluoralkilovana jedinjenja se upotrebljavaju pri proizvodnji vodootpornih tekstila i odeće, ambalaže za hranu, boja, lubrikanata. Prisutni su krvi ljudi i životinja širom sveta i štetno utiču na plodnost, rad žlezda i imunitet, a posebno je loše to što se jako dugo zadržavaju u telu.
Naučnici su studiju sproveli na Farskim ostrvima, gde su pratili 81 novorođenče, prateći nivoe perfluoralkilovanih jedinjenja u krvi dojilja i beba na svakih nekoliko meseci.
Kod dece koja su isključivo sisala, nivo ovih hemikalija u krvi rapidno je rastao za 20%30% mesečno, da bi do prestanka dojenja čak premašio nivo PFAS u krvi majke. Bebe koje su hranjene kombinovano imale su manje količine PFAS u krvi.
Dojenje u narodnim običajima i verovanjima
Nakon prestanka dojenja, nivo PFAS u krvi kod beba je počeo da opada.
Dojenje je vodeći način izlaganja dece perfluoralkilovanim jedinjenjima, poručuju naučnici, ali dodaju da to ne znači da treba obeshrabrivati majke da doje, već preduzeti nešto da se smanji upotreba ovih opasnih hemikalija koje do beba stižu kad su najosetljvije. “Suludo je što dozvoljavamo otrovnim hemikalijama da dospeju u najdragoceniju hranu za bebe i tako ugroze zdravlje budućih generacija,” zaključuje dr Grandžin.
Prevela: Jovana Papan
Izvor: hsph.harvard.edu
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Danas je Svetski dan prevremeno rođenih beba: Doktor o glavnim uzrocima i posledicama
Svake godine 17. novembra obeležava se širom sveta kako bi se podigla svest o prevremenom rođenju i zabrinutost za prevremeno rođene bebe i probleme sa kojima se suočavaju njihovi roditelji....
Malo je falilo da se porodi u kolima: Tata Uglješa pozvao policiju, zahvaljujući njima stigli u porodilište
Aleksandra Nikolić iz Jajinaca umalo se jutros porodila u kolima, da se njen suprug Uglješa nije setio i pozvao policiju u pomoć. Kako je za Telegraf.rs ispričao ponosni suprug i...
Da li su bebe svesne već pri rođenju?
Postoje dokazi da neka forma svesnog iskustva postoji od samog rođenja, a možda čak i u kasnoj trudnoći, otkrila je međunarodna grupa istraživača sa Triniti koledža u Dablinu i kolega...
Postporođajna depresija može imati genetske korene
Postporođajna depresija (PPD), česta podvrsta teškog depresivnog poremećaja, ima izraženiji nasledni faktor u poređenju s drugim psihičkim stanjima, ali se genetika PPD-a manje proučava u odnosu na druge psihičke poremećaje...
A istrazivanje sponzorisano od strane proizvodjaca vestackih mleka – kao i sva istrazivanja u USA????