Aleksandar Baucal je srpski psiholog rođen u Sloveniji.
Diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1992. godine, na istom fakultetu je i magistrirao (1996) i doktorirao (1999) na temu: “Struktura implicitnog znanja roditelja o osobinama sopstvene dece“.
U periodu 2003-2004. bio je direktor Centra za evaluaciju u obrazovanju, 2015. je izabran za glavnog urednika jednog od najstarijih evropskih naučnih časopisa European Journal of Psychology of Education, a trenutno je i član uredništva časopisa ‘Psihologija’, koji se nalazi na SCI listi.
On je u okviru konferencije “Budućnost obrazovanja u Srbiji: od ideje do promene” upozorio na neke od glavnih problema naše škole.
„Možete imati znanja, a da ne budete kompetentni. To je problem naše škole – hipertrofirano znanje.“
„Znači, sve se svodi na asimiliranje jako velike količine znanja i smisao je da dete isporuči to znanje na časovima ocenjivanja. A i to je propalo jer je besmisleno i mora da propadne“, ističe Baucal.
„Mi moramo da pronađemo balans između toga da deca ovladaju jednim ograničenim, selekcionisanim uzorkom znanja iz raznih disciplina i umetnosti, ali da sa tim znanjem nešto rade, da oni vide da kada ovladaš nekim znanjem, da ti to omogućava, na primer da bolje razumeš neke istorijske događaje, umetnost, tehnologiju… i onda dete kaže: pa vidi ovo znanje, ja sam tim progledam, meni je to znanje relevantno i važno. Ali ako mi njemu samo sručimo znanje, a dete ne oseća čemu to služi, to će kao i svima nama odraslima da uđe na jedno uvo i da izađe na drugo.“
