Šta je sve potrebno našem školstvu da bi bilo bolje? Mnogo promena, slažu se i stručna javnost i roditelji. Nas je zanimalo šta o tome kažu naši stručnjaci koji rade sa genijalcima – u Mensi, Petnici i Matematičkoj gimnaziji, kao i članovi domaćeg PISA tima. Ovo su njihovi odgovori o tome kuda treba da ide srpsko školstvo.
RANKO RAJOVIĆ, izvršni direktor Mense Srbije: Pustite decu napolje
Kao glavnu stavku koju treba promeniti, dr Ranko Rajović, izvršni direktor Mense Srbije i autor čuvenog NTC-a, programa sa specijalizovanim sistemom učenja, ističe upravo način učenja.
– Deca i dalje uče reproduktivno i većinu naučenog gradiva zaborave nakon dve, tri nedelje. Prioritet im je ocena, a znanje ne umeju da upotrebe. A funkcija škole treba da bude potpuno drugačija – naglašava Rajović.
Problem koji ističe Rajović je taj što deca sve više vremena provode kod kuće za kompjuterom. Oko 10 odsto to čini i više od dva sata dnevno. To sve dovodi do toga da im škola postaje sve manje interesantna.
– U takvim okolnostima njihov mozak prima veliki broj informacija i deca postaju zarobljenici virtuelnog sveta – priča Rajović.
On navodi da je upotrebno znanje naših đaka ispod proseka, što nam je pokazalo ranije učešće na najvećem međunarodnom testiranja učenika – PISA testu (na poslednjem ovakvom testiranju, rađenom 2015. godine, Srbija nije ni učestvovala, prim. nov.).
Kako bi se deca razvila, a samim tim odvojila od kompjutera, potrebno je da se – kreću.
– Po meni, deca bi trebalo da imaju fizičko svakog dana. Pokret formira mozak i od kretanja zavisi kako će se dete razvijati – kaže Rajović, i dodaje da se mozak razvija do 12. godine.
Prema njegovim rečima, ovo su važne promene, ali njihov učinak možemo videti tek za pet do deset godina.
SRĐAN OGNJANOVIĆ, direktor Matematičke gimnazije u Beogradu: Zabraniti učenje napamet, IT je budućnost
I Ognjanović, kao i Rajović, kaže da potpuno treba promeniti način učenja i zabraniti učenje napamet.
– Deca treba da uče kombinatorno-logički. Potrebno je da znaju da reše određene probleme, recimo, ne moraju da znaju godinu kada se desila neka bitka ili koliko je duboko neko jezero, već da znaju analitički da pristupe nekom događaju, kao na primer kako bi se razvijala zemlja ili svet da je zavladao Hitler. Sva deca sada imaju telefone i godinu lako mogu da nađu na internetu. Uče fotografski i znanje zaborave nakon sat, dva, ili čak nakon tog časa. Moraju da razmišljaju kreativno – kaže Ognjanović.
Prema njegovim rečima, Srbija ima izuzetno talentovanu decu u IT sektoru i potrebno je uvesti moderne tehnologije.
– IT je budućnost u svetu i upravo najveću zaradu od izvoza Srbija je stvorila na IT sektoru i mislim da je to pravac u kojem treba da se ide – kaže Ognjanović.
Kako dodaje, ideja ministra Šarčevića koju podržava jeste dualno obrazovanje.
Ognjanović dodaje da reforme moraju početi i iz samog obrazovanja budućih profesora kroz razne obuke.
– Tako će zanimanje nastavnika biti podignuto na viši nivo, a profesorske fakultete upisivaće najbolji studenti. Zatim će svoje znanje prenositi na svoje đake. Mi smo vrlo dugo loše radili u prosveti i za promenu treba vremena i strpljenja. Najbitniji problem koji moramo da rešimo jeste odlazak đaka iz zemlje – zaključuje Ognjanović.
Kao osnovni problem u našem školstvu, Ognjanović navodi i nedostatak novca.
– I ove godine je budžet smanjen za nekoliko milijardi umesto da se povećava. Mi jesmo zemlja u krizi, ali treba da se ugledamo na siromašne zemlje koje su se ostvarile ulagavši u obrazovanje, kao što su Finska, Irska, Singapur… – kaže Ognjanović.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Šest novih predmeta od naredne školske godine za učenike gimnazija
Od naredne školske godine učenike treće godine gimnazije očekuje šest novih izbornih programa od kojih će birati dva. Ponuđeni programi su: Primenjene nauke 1, Primenjene nauke 2, Osnove geopolitike, Ekonomija...
Učitelj iz Sarajeva koji koristi lutke da bi deci ulepšao odrastanje
Piše: Osman Zukić Učionica je sva šarena. Ilustracije svuda – godišnja doba, voće, povrće, drveće... Đaci razgovaraju s lutkom Hećimom, na učiteljevoj ruci, kao da je to pravi doktor. Opuštena su...
100% istinita priča o otvorenim vratima u školi
Moram vam ispričati šta mi se desilo prošle nedelje, a vi se smejte naglas, i zaslužio sam! Moja žena i ja se volimo i odlično se slažemo, osim kad je...
Digitalno vs klasično obrazovanje
Piše: Nataša Mojsilović Kažu da živimo u digitalnom dobu. Nismo čak više ni na početku, već smo duboko zakoračili. I neosporno da digitalizacija svakako igra sve važniju ulogu i u...
Nema komentara.