Dete će pristati na sve da bi se povezalo sa roditeljima.
Ako je jedini način povezivanja služenje njihovim potrebama, i to je prihvatljivo. Jer je povezanost važna za opstanak, kao hrana i voda. Neki autori ovaj za način povezivanja sa roditeljima koriste izraz “upotrebljeno dete”.
Obično se ovaj obrazac proteže kroz generacije. I ti roditelji nekada su bili upotrebljeno dete. Ovi procesi se dešavaju van naše svesnosti. Čak i kada bi dete imalo kognitivni kapacitet koji nema, da sagleda svoju situaciju, iskustvo bi bilo nepodnošljivo.
Zato ga “sahranimo” da bi “gurali” dalje.
Ako primećujete da povremeno ili češće, iz neobjašnjivih razloga, izneverite sebe, možda ste bili upotrebljeno dete. U tom slučaju, izdaja sebe je veoma jaka “sila”, koja dolazi iz moždanih struktura koje su mnogo “jače” od naše pameti i zdravog razuma.
Kada postanemo svesni ovih procesa, bar u nekoj meri, krenuli smo na putovanje koje nas vraća sebi.
