Dr Zoran Milivojević: Konflikti su sukobi želja

Kada deca vređaju jedno drugo…

– Druga situacija je kada se deca vređaju i upućuju ružne «etikete» jedno drugom. To je situacija u kojoj ona međusobno upućuju znake prezira ili mržnje. Roditelj treba da zabrani ovakvo vređanje, da ukaže deci da imaju pravo da se svađaju, da napadaju argumente onog drugog, ali ne i njega kao osobu. To se posebno naglašava činjenicom da su braća i sestre.

Spašavaj me

– Kada jedno dete u dečjim svađama uporno traži da ga zaštiti roditelj, tada može da nastane psihološka igra «Spašavaj me». Rečenica koja se tipično ponavlja, jeste: «Mama, vidi ga šta mi radi…». Na ovaj način, dete uvežbava ulogu Žrtve, a drugo dete «ugurava» u negativnu ulogu Progonioca, dok roditelja poziva da uđe u ulogu Spasioca. Ako roditelj pristane na ovakvu definiciju odnosa, on počinje da spašava tako što «proganja progonioca». Pored toga što ispada da je jedno dete dobro (Žrtva), a drugo loše (Progonilac), roditelj spašavanjem sprečava dete «žrtvu» da nauči da se postavi za sebe, tako da ono postaje pasivno i stalno očekuje da neki zaštitnik umesto njega razreši probleme. Vrhunac ove psihološke igre je kada dete u ulozi Žrtve izaziva drugo dete da postane agresivno, a onda trči kod roditelja da ga tuži.

Da bi izbegli ulogu Spasioca koji proganja, neki roditelji odbijaju da se mešaju u svađe između dece. Na taj način ih prisiljavaju da se dogovore sama. U tom slučaju su deca u unutrašnjem konfliktu između onog što sebično žele za sebe, i ljubavi koju osećaju prema bratu ili sestri.