Kažu da je, najverovatnije, za ime serije fantastičnih romana koju je spremao da štampa, Geca Kon dobio inspiraciju kroz naslov priče Plava ptica. Ta priča delo je belgijskog nobelovca Morisa Meterlinka i govori o plemenitosti i prijateljstvu dvoje siromašne dece. Pre II svetskog rata iz štampe su izašla III kola, a nakon rata, kada je Izdavačka kuća Jugoslavija, zajedno sa Prosvetom, odlučila da oživi poduhvat velikog izdavača, do nas je stiglo još desetak kola. Urednik Žika Bogdanović pred nas je doveo dela Karla Maja, Artura Konana Dojla, Radjarda Kiplinga, Džeka Londona, Zejna Greja, Alekseja Tolstoja, Henrija Gilberta, Meri Šeli, Teri Bruksa, Voltera Skota i desetine drugih pisaca. Najradije bih sada pobrojao sve naslove, prosto da se podsetite, ali ću izabrati samo neke, ni po jednom kriterijumu, već onako … Ajvanho, Hadži Murat, Zvezdani ratovi, Elrik od Melnibonea, Faraon, Rudnici cara Solomona, Crna strela, Crni gusar, Amfibija, Knjiga o džungli… Nešto kasnije Prosveta je samostalno pokušala da ponovo oživi ediciju, za vreme direktovanja Čede Mirkovića i Milisava Savića a jedna od urednica bila je i Mirjana Milosavljević.
Ipak, interesovanja dece kasnijih generacija u međuvremenu su se promenila i edicija se lagano ugasila. A nekada je svako kolo štampano u 10.000 primeraka. Knjige su išle iz ruke u ruku, uz kratka prepričavanja, kupovali su nam ih roditelji, poklanjali smo ih jedni drugima za rođendane. Bile su važne kao sličice fudbalera, bolida i vozača formule 1, jer smo u to vreme bili samo deca, ne nikakvi veliki čitaoci koje nastavnici obožavaju. Ove knjige nisu bile privilegija dobrih đaka, one su bile dobro celog dečjeg sveta i čitali su ih i oni koji lektire očima nisu mogli da vide! Kad bi mene pitalo, spisak sadašnje obavezne lektire svakako bih proširio naslovima iz Plave ptice!
Kao udice za nova čitanja služile su kratke najave naslova iz sledećih kola Plave ptice. Najave su štampane na kraju jedne ili dve knjige u svakom kolu i sastavljane su sa namerom da zaintrigiraju, obično milozvučne kao stihovi. Kada sam, nedavno, po drugi put pročitao Blago u srebrnom jezeru, ponovo sam se upecao na istu udicu. Ako se ponovo pojave pred očima moje generacije, ove najave „budućih“ naslova možda ponovo okupe našu malu čitalačku komunu. Ponovo me mame i ne znam da li ću izdržati da ne uzmem još neki naslov: „Šesto kolo Plava ptica – Kraljica Kariba – Nove pustolovine Crnog gusara. Ljubav, mržnja, osveta, u romantičnom dekoru Karipskog mora“. Ili: „Zbogom, mojih petnaest godina – Nežna priča o jednoj tragičnoj mladosti, zahvaćenoj ratnim požarom. Himna veri u nepresušnu veličinu ljubavi“. Koji radoznao dečak sa trinaest ili četrnaest godina je mogao da ne zaviri u knjigu kada pročita da se u četvrtom kolu, iza naslova Gaučov sin Franca Trelera, krije „priča o sudbonosnim danima argentinskih građanskih ratova i dirljiva povest o ljubavi i odanosti“.
O, divni, divni čoveče!!!!!!