Kako izgleda ljubav, kako se prepoznaje iskrena emocija, kako se oseti ono posebno, nenaučeno i neuvežbano – nego iz srca?
Svadba kao povod za slavljenje ljubavi i krunisanje jednog odnosa za koji želite da potraje zauvek, mesto je upravo za one najlepše emocije koje žele spontanost, koja naravno nije savršena…
O tome piše i Snežana Golić, a mi prenosimo u celosti:
„Relativno skoro sam bila na svadbi kao nebitan gost (onaj +1).
Mlada i mladoženja su pokušali da izvedu mukom naučeni „prvi ples“ . On pogotovo, a ni njoj baš nije išlo k’o po loju. Naravno, kao i svaka reda radi i napamet naučena romantika, tako i taj ples budi neka pomešana osećanja.
Znaš da im je neprijatno, pa je i tebi malo.
No, nebitno skroz… svaki trud je naš drug.
Ali na pola napamet naučenog, mladoženja odbije poslušnost i počne da se šali, da podiže mladu najiskrenije na svetu i da je ljubi i vrti original, originala.
Mislim da su se i gosti koji su navijeni da traže mane (a takvih na svakoj svadbi ima) raznežili i od srca smejali i aplaudirali, skroz opustili i pobacali maske.
Mene je do kraja svadbe držalo oduševljenje i sve što sam osetila u tom trenutku vraćanja sebi.
Svako smišljanje romantike, stila, statusa , uspeha… a bez iskrenog osećaja koji to sve prati je mlaka predstava, uz mlaki aplauz… reda radi.
A emocije, e to je nešto skroz drugo i tako dođe i opsedne te, kad se najmanje nadaš.
Samo ako smeš.
Ako smeš, ako smeš…“
Autor: Snežana Golić
