Emocionalni incest: Kako sve roditeljska ljubav može da bude sebična?

U prikriveno incestuoznom odnosu roditelj se detetu žali o svojim problemima u braku. Dete postaje roditeljev poverenik. Usamljenost, gorčina i nezadovoljstvo u braku i u seksualnom životu postaju uobičajene teme njihovih razgovora.

Prikriveni incest

Žrtve prikrivenog incesta, koji se naziva i emocionalnim seksualnim zlostavljanjem, trpe bol sličan onome s kojim se suočavaju i žrtve otvorenog incesta. To se mnogo teže prepoznaje budući da ne dolazi do direktnog seksualnog kontakta. Međutim, i tu se javljaju slična osećanja i dinamika. (Podrobnije o tome v. u: Bradshaw, 1988. i Woititz, 1985.) Premda o broju slučajeva otvorenog incesta postoje neke procene, o žrtvama prikrivenog incesta ne postoje slične statistike. Taj broj može biti ogroman, budući da se mogućnost za prikriveni incest javlja kad god se u emocionalnoj, duhovnoj i seksualnoj vezi među roditeljima dešava hroničan lom.

Prikriveni incest se događa kada dete postane objekat roditeljeve privrženosti, ljubavi, strasti i preokupacije. Roditelj, koga motivišu samoća i praznina nastale u hronično problematičnom braku ili partnerskom odnosu, od deteta pravi surogat partnera. Granica između zdrave i incestuozne roditeljske ljubavi biva prekoračena kada taj odnos sa detetom ima za cilj da zadovolji roditeljeve a ne detetove potrebe. Kako se brak sve više pogoršava, zavisnost od deteta raste, te su u reakciji roditelja suprotnog pola na dete sve prisutnija osećanja ljubomore i očajanja, kao i neprihvatanje ličnih granica deteta. Dete postaje objekat kojim roditelj manipuliše i koji koristi da bi izbegao bol i realnost problematičnog braka.

Dete oseća da je uhvaćeno u klopku i iskorišćeno – doživljava ista osećanja kao i žrtve otvorenog incesta. Svaki pokušaj da se igra, da bude autonomno i stvara prijateljstva budi u njemu osećanje krivice i usamljenosti, sprečavajući ga da oseća da su njegove potrebe u redu. S vremenom dete postaje preokupirano potrebama roditelja, želi da ga zaštiti i brine za njega. Na taj način nastaje psihološki brak između roditelja i deteta. Dete postaje surogat supružnik svom roditelju.

Zdrava emocionalna, seksualna i duhovna veza između roditelja stvara jednu prirodnu, nevidljivu granicu koja na pravi način kanališe seksualna osećanja i energije. Kada dete odrasta u porodici u kojoj se brak hronično narušava, seksualna osećanja i energija se nikada ne sagledaju na pravi način i sa detetom se stvara psihološki brak. Roditeljska ljubav tu više sputava nego što oslobađa dete, zahteva od njega više nego što mu pruža, više mu se nameće nego što ga neguje. Taj odnos se puni seksualnom energijom i postaje uznemiravajući iako kod roditelja nema seksualnih aluzija, seksualnog dodirivanja niti svesnih seksualnih osećanja. Hronični nedostatak partnerske povezanosti u braku dovoljan je da se stvori atmosfera seksualizovane energije koja se preliva na dete.

Seksualna energija ili tenzija nastala u prikriveno incestuoznom odnosu bliža je mladalačkoj zaljubljenosti nego zdravoj ljubavi između roditelja i deteta. Erik ovako opisuje svoje odrastanje uz oca alkoholičara i majku koja ga je držala uz sebe:

Majka i ja smo se mnogo svađali, ali ja bih ubio svakoga ko bi digao ruku na nju – uključujući i mog oca. Ponekad sam od ljubomore imao napade besa kada bi ona posvetila više pažnje mom ocu ili nekom drugom muškarcu. Ona je bila samo moja i nisam imao nameru da je delim ni sa kim.

Savršeni metod za zaustavljanje napada besa u prodavnici

Tate koje tako sjajno obavljaju ovaj posao

Zašto fantastični roditelji podižu depresivnu decu

Ko kome prenosi stres?

Mit o talentu: Zašto je važno stalno raditi na sebi

Metju Sajid, dvostruki olimpijac, iskoristio je svoju životnu priču da bi u knjizi Mit o talentu: Moć vežbe (Psihopolis institut) razotkrio kako su uspeli oni najveći među nama i zašto...

Snežana Golić: Tradicionalno i moderno roditeljstvo

O meni Kažu da ako radiš ono što voliš , nikada nisi na poslu. Tako je sa  pedagogijom i sa mnom. To nije lak posao, ali je prava i iskrena...

Psi­ho­lo­zi: Škol­skoj de­ci pa­žnja u po­sled­njoj de­ce­ni­ji opa­la za – po­lo­vi­nu

Pr­vo su de­te na­u­či­li da na ma­mi­nom mo­bil­nom te­le­fo­nu pro­na­đe vi­deo-igri­cu, a on­da je pro­go­vo­ri­lo pr­ve re­či. Ume­sto pli­ša­nog me­de, za pr­vi ro­đen­dan naj­ve­ro­vat­ni­je se ob­ra­do­va­lo ne­koj „pa­met­noj igrač­ki”, a...

Deset jednostavnih pravila za podizanje psihički čvrste dece

Piše: Najdžel Lata Svi priželjkujemo da će svet biti nežan prema našoj deci. Nadamo se da će uvek imati prijatelje, da ljudi neće biti zli prema njima, i da nikada...