Zdrava emocionalna, seksualna i duhovna veza između roditelja stvara jednu prirodnu, nevidljivu granicu koja na pravi način kanališe seksualna osećanja i energije.
U prikriveno incestuoznom odnosu roditelj se detetu žali o svojim problemima u braku. Dete postaje roditeljev poverenik. Usamljenost, gorčina i nezadovoljstvo u braku i u seksualnom životu postaju uobičajene teme njihovih razgovora.
Prikriveni incest
Žrtve prikrivenog incesta, koji se naziva i emocionalnim seksualnim zlostavljanjem, trpe bol sličan onome s kojim se suočavaju i žrtve otvorenog incesta. To se mnogo teže prepoznaje budući da ne dolazi do direktnog seksualnog kontakta. Međutim, i tu se javljaju slična osećanja i dinamika. (Podrobnije o tome v. u: Bradshaw, 1988. i Woititz, 1985.) Premda o broju slučajeva otvorenog incesta postoje neke procene, o žrtvama prikrivenog incesta ne postoje slične statistike. Taj broj može biti ogroman, budući da se mogućnost za prikriveni incest javlja kad god se u emocionalnoj, duhovnoj i seksualnoj vezi među roditeljima dešava hroničan lom.
Prikriveni incest se događa kada dete postane objekat roditeljeve privrženosti, ljubavi, strasti i preokupacije. Roditelj, koga motivišu samoća i praznina nastale u hronično problematičnom braku ili partnerskom odnosu, od deteta pravi surogat partnera. Granica između zdrave i incestuozne roditeljske ljubavi biva prekoračena kada taj odnos sa detetom ima za cilj da zadovolji roditeljeve a ne detetove potrebe. Kako se brak sve više pogoršava, zavisnost od deteta raste, te su u reakciji roditelja suprotnog pola na dete sve prisutnija osećanja ljubomore i očajanja, kao i neprihvatanje ličnih granica deteta. Dete postaje objekat kojim roditelj manipuliše i koji koristi da bi izbegao bol i realnost problematičnog braka.
Dete oseća da je uhvaćeno u klopku i iskorišćeno – doživljava ista osećanja kao i žrtve otvorenog incesta. Svaki pokušaj da se igra, da bude autonomno i stvara prijateljstva budi u njemu osećanje krivice i usamljenosti, sprečavajući ga da oseća da su njegove potrebe u redu. S vremenom dete postaje preokupirano potrebama roditelja, želi da ga zaštiti i brine za njega. Na taj način nastaje psihološki brak između roditelja i deteta. Dete postaje surogat supružnik svom roditelju.
Zdrava emocionalna, seksualna i duhovna veza između roditelja stvara jednu prirodnu, nevidljivu granicu koja na pravi način kanališe seksualna osećanja i energije. Kada dete odrasta u porodici u kojoj se brak hronično narušava, seksualna osećanja i energija se nikada ne sagledaju na pravi način i sa detetom se stvara psihološki brak. Roditeljska ljubav tu više sputava nego što oslobađa dete, zahteva od njega više nego što mu pruža, više mu se nameće nego što ga neguje. Taj odnos se puni seksualnom energijom i postaje uznemiravajući iako kod roditelja nema seksualnih aluzija, seksualnog dodirivanja niti svesnih seksualnih osećanja. Hronični nedostatak partnerske povezanosti u braku dovoljan je da se stvori atmosfera seksualizovane energije koja se preliva na dete.
Seksualna energija ili tenzija nastala u prikriveno incestuoznom odnosu bliža je mladalačkoj zaljubljenosti nego zdravoj ljubavi između roditelja i deteta. Erik ovako opisuje svoje odrastanje uz oca alkoholičara i majku koja ga je držala uz sebe:
Majka i ja smo se mnogo svađali, ali ja bih ubio svakoga ko bi digao ruku na nju – uključujući i mog oca. Ponekad sam od ljubomore imao napade besa kada bi ona posvetila više pažnje mom ocu ili nekom drugom muškarcu. Ona je bila samo moja i nisam imao nameru da je delim ni sa kim.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Porodični psiholog: Da li dete treba da ima obaveze?
Katarina Murašova, porodični psiholog i (dečji) pisac Da li su se u naše vreme izmenile tradicionalne predstave o obavezama dece u porodici? Ako je dete od jutra do mraka zauzeto...
DETE I EKRANI – načela i preporuke za zdravu upotrebu bez štetnih posledica
Priredila: Vesna Smiljanić Rangelov Francuska akademija nauka je tokom 2010. bila...
Hvala vam na lekovitim tekstovima i usmerenjima. Dodala bih samo da sam ja bila majci surugat partner. Dakle isto polni odnos. Tada sam osećala da moram da budem rame za plakanje svojoj majci, kad su bili u pitanju bračni problemi roditelja. Danas smatram da nisam trebala toliko toga da znam još manje da čujem i vidim. Taj osećaj zarobljenosti je bukvalni opis toga kako se ja osećam sa vremena na vreme.